Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

431

исти инстинкт мишића, што сили дете да хвата рукама, ногама да удара и т. д., сшш га да вежба усне и језик, ждрело и плућа. То је имиулзиван стадиум. Затим видимо, да дете изражава неке извесне гласке као одговор на неке осете. Он види јасну светлост, чује глас, осети мек и топал додир, и ови осети изазивају извесне гласове. Ови су гласовп само гукање, без утецајавоље, то су последица осета и покретања. Реолекс је у свој најпростијој Форми потпук. Опонагаање је реФлексивни стадиум. Доцније можемо наћи гласове, који изражавају детиње потребе, и ако нису намерно и с-.весно изражене, али ипак имају смер, циљ: задовољењо потреба. Дерање, које с почетка беше једнострано и без израза, ностаје сада различити изражај осећања: глади, бола, умора и т. д. Овде је инстиктиван стадиум. Напослетку воља овлада сасвим говорним органима, дете свесно изражава своје речи, пасивно и бесвесно опонашање гласова бива свесно и активно; речи се спајају да могу завијене преставе изразити. И то је сада преставни стадиум или стадијум предумишљаја. Као пример преображаја појединог гласа у овим стадиумима узећемо онај глас, који у највише случајева даје прву артикулацију, наиме слог ма. Овај слог постаје с почетка сам од себе. Дете лежи задовољно у колевци, снага покретна ради, усне се крећу, отварају се и затварају, а издисањем се ствара гла.с ма, ма, ма, ма. Но овај глас нема значења, он је аутоматички изражај. Но постепено разни осети изазивају овај исти глас, и тај осет је обично погледом матере или друге особе. И та реч још нема одређено значења, то је неодређен демонстративан узвик, чист рефлекс. — Доцннје овај израз бива за извесне телесне потребе и стања, па напослетку дете употребљава овај израз у потреби своје природне хране. Тако се ова реч веже са матером, и то свакако прво са сисом, па онда са особом. Овим је учињен последњи корак за прелаз, реч мама прелази из полусвесног, инстинктивног стадиума у преставни. Реч мати се веже са њом самом, сад се свесно уиотребљава као израз жеља и престава детињих; ова се реч и у одсутности матере употребљава исто тако, из чега излази, да се њена слика у детињу душу урезала. Доцније се употребљавају апстрактни и комплицирани појмови ове речи. Ову смо реч изабрали, јер она као ни једна најбоље разјашњава овај принцип, кога смо изложити хтели, јер је ова реч скопчана са овим осећањима, која најраније постају, и најдуже трају и на душу човекову најјачи утисак чине. Но међу тим можемо скоро сваки првобитни изражај малог детета употребити, да споменути принцип бар и на најмање јасан начин разјаснимо.