Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

433

и моментан. 11 новембра, 1 ч. 33 м. и у 3 ч. и 5 м. у јутру. Обадва слаба, први до 2 сек., носледњи тренутан. 15 новембра, 5 ч. 55 м. из јутра, слаб потрес. Дагано трескарање прозора. 22 новембра, 1 ч. 42 м. у јутру, слаб и таласаст. Трајао 3 сек. Истога дана у 3 ч. и 26 м. у јутру други потрес, такође слаб и таласаст. Дејство: љуљање кревета, које је осетно дуго трајало, те трајање овог труса ценим на 8 сек. Од 22 новембра па до данас (1 децембра) није се осетио ни један трус. И ови овде наведени, били су понајвише веома слаби, те су их с тога већином само појединци осетили". — Од управитеља српских основних пгкола у солунском вилајету, Петковић је добио извештаје само о трусу од 5 новембра, из којих се види да се овај трус осетио у Кукушу и Дојрану, а у Ђевђелији, Водену и Јениџе-Вардару не. Извештај г. Ј. ЈовиИеви&а о трусу у Еукушу гласи: „Ноћу између 4. и 5. новембра осетио се први потрес у часова по турском (1 ч. 20 м. по европском сату) у јутру. Није било љуљања, већ је потрес долазио оздо (?). Учинило ми се као да кревет скаче у висину. Дувао је силан ветар; врата су шкрипила, прозори се тресли, куће се љуљале. Подземне тутњаве није било. Други се потрес осетио у 12 ч. (6 ч. 50 м. отприлике по европ.) у јутру, много слабији од првога". — Г. Сиасоје Или% из Дојрана извештава: „Ноћу између 4. и 5. новембра осетио се трус у Дојрану, на свима станицама од Дојрана до Солуна (Дојран, Саламанлик, Сариџол, Еалиндар) и свуда у околини. Вило је два потреса, од којих је први био у 1 ч. 32 м. (железничко време), други у 6 ч. 55 м. у јутру. Први је трајао 2 1 ј г —?> сек., врло јак; све су се зграде врло јако тресле, али је ипак прошло без икаквих штета; трајао је 3 сек. Дејство: буђење свих људи, шкрипање врата, трескарање прозора. Правац некако од Солуна. Подземне тутњаве није било. Владао је необично јак ветар. Штете нема. Еод становника је овладао страх". — И у Светој Гори се осетио 22. новембра трус. 0 њему је штампана ова белешка: „На Атосу се осетио јак трус у петак у вече 22 новембра ове године. (Јоигпа1 (1е 8а1ош^ие) Бр. 705 од ^ 1902 год.)". 5. Прочитана је расправа Мих. Ћ. БлагојевиЛа рудар. инжињера 0 појави злата у Србији. (Рад овај штампан је у VI. књ. Геолошких Анала Балканског Полуострва. Београд 1903. стр. 108-133). 6. Дим. Ј. Антула износи резултате својих геолошких проматрања на неким нашим термалним изворима и то: ,а). Врњачки минерални извори. Почетком Фебруара 1902. год. тадањи управник Врњачке Бање, пок. д-р. Ђ. II. ЈовановиЛ, запазио је да је температура воде у басену опала за 2° С. испод нормалне топлоте ових извора (Зб - 1° С), која је утврђена мерењима кроз дужи низ