Prosvetni glasnik

434

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

година. Еао што је познато, често се пута термалне воде мешају с подземним хладним водама, услед тога оне се расхлађују, што бива када термалне пукотине не доспевају са свим до површине, већ су прекривене наносним или иорозним слојевима Врњачки минерални извори налазе се у подножју копаоничког кристаластог масива и.везују се по свој прилици за тектонске нукотине, о којима се може судити према иојавама еруптивних стена, кварцних, често рудовитих жица, као и према серији минералних извора, који се у подгорју Копаоника, дуж Мораве, нижууједном правцу. Геолошки састав врњачке околине врло је прост. Оенову чине млађи кристаласти шкриљци, кроз које продиру серпентинске стене, а за тим долазе кварцитне творевине и најмлађи речни наноси. Врњачки извори избијају управо из пукотина у кварцитним стенама, које се делом наслањају на кристаласте шкриљце (Л.иповачка Река), и делом, као што се то види у Стојковачком Потоку, на серпентин. Врло је значајно приметити да су ове кварцитне стене у којима се појављују данашњи врњачки извори унраво Формације термалннх вода, које су некада у овој области избијале на површину. Судећи но великом пространству и дебљини ових кварцита може се но ставити да је у околини Врњаца тектонским иокретима н појавом серпентинских и др. вулканских стена образован вероватно читав низ нукотина, из којих су, можда и у виду познатих гејзера, избијале термалне воде у великим количинама. Данашњи врњачки извори, а с њима и- остали термални извори дуж Западне Мораве, имају се сматрати као остаци некадањих термалних врела, која су депоновала онако моћне складове кварцита. Заиста некадање термалне воде поступно су затварале своје канале. Деноновани кварцитни складови претрпавали су мало по мало првобитне пукотине, тако да се данашњи минерални извори тако рећи тек с муком пробијају кроз канале, које су себи у овим складовима прокрчили. Многи банкови врњачких кварцита, и ако ови имају у многим својим партијама порозну структуру, често су врло компактни. Па и саме порозне партије тако су многосгруко проткане компактном силицијом да се не мбгу уврстити у ред порозних и лако пропустљивих стена. Шта више, ако би се у овим стенама и поставила каква мешавина дубинске топле воде са новршинским хладним водама, било би изван домашаја тражити првобитну термалну пукотину испод овог кварцитног покривача, чија дебљина прелази 200 т., и ми бисмо за увек били упућени да се задовољимо са онаквом температуром какву нам сама природа пружа кроз лавиринат нама непознатих и непристуиачних канала. Али и без обзира на ове геолошке чињенице, узимајући само на ум, да температура врњачких извора, судећи према досадашњим извештајима, није била нодложна никаквим знаменитим нроменама, и да је, изузимајући само незнатне разлике, које се могу приписати и погрешкама нри читању термометра, кроз дужи низ година температура