Prosvetni glasnik

)

X Р О Н И К А

435

остала стална — може се с правом нагласити да у кварцитне термалне канале не продире директно површиЕска хладна вода. У таквом случају темиературне разлике биле би куд и камо већег размера и стално би се опажале ири свакој промени хидростатичних прилика подземних вода. Из овога се може извести закључак: 1° да се нашим техничким средствима приступачно нраво или првобитно врело врњачких извора. које је уопште полазна тачка за каптажу термалне воде. налази у кварцитним складовима и 2° да врњачки извори рационално ухваћеии у том кварциту и, према потреби, осигурани дренажом површинске воде у наносном покривачу, нећс бити подложни никаквим знатним изменама у температури. Извори у купатилу нису срећом ухваћени у наносном покривачу од валутака, песка и шљунка, који овде у осталом има само 2 ш. дебљине, већ избијају непосредно из својега правог врела. Термална вода дакле, не пролази кроз дебеле наносне слојеве, и по томе није изложена директној мешавини с површинском хладном водом. Расхлађивање које је пок. д-р. Ћ. II. ЈовановиЛ констатовао може се лако схватити, кад се узме на ум да термални извори у басену нису осигурани (са несавршене каптаже) од дирсктног иродирања површинске хладне воде. Заиста данашњи је басен иодигнут врло нерационално,- и мешавина тонле воде с хладном водом врши се у самом басену кроз напрслине његових зидова. У прилог овом мишљењу може се навести да је температура чесама у павиљону и код купатила остала стална и непромењена приликом онажене разлике у температури на извору у купатилу. Када се стари басен поруши, а то се неизоставно мора учинити у интересу самих извора, и извори осигурају јаким цементним зидом од продирања површинске хладне воде, може се с правом очекивати да се расхлађивање услед киша и уопште наглих нромена у хидростатичној равнотежи подземних вода неће опажати. Нови басен треба подићи изван ухваћених извора. На основи утврђеног искуства по светским бањама, могу напоменути да басен иостављен над самим врелом, као у Врњачкој Бањн, утиче веома штетно својим притиском на притицај термалне воде. Опсервације г. Н. Стаменковипа проФ. Вел. Школе на врњачким изворима потврђују нам најбоље, да у колико ниво воде у басену расте, јачина притицаја воде све више опада. Тако је г. Стаменковић, кад је басен празан, нашао да извори дају 9000 литара воде за 1 сат; кад је дубина воде над подом басена 50 см. онда притицај износи 6000 литара на сат, а у висини одушке за прелив, 76 - 5 см. над подом, притицај воде износи само 2700 литара за 1 сат. Истина опажа се, кад је басен пун, да вода на чесмама код купатила и у павиљону показује известан прираштај, али тај прираштај није сразмеран са губитком воде у басену. Отуда излази да басен када је испуњен водом гони својим притиском термалну воду на другу страну и доприноси да она себи отвара нове канале на штету ухваћених извора. Данашњи басен, дакле,