Prosvetni glasnik

450

ПРОСВЕШИ ГДАСНИК

Д-р Бдашке из Бердина наглашује, да је за ученике веома потребно сексуално објашњење. Оно наидази на врдо велике сметње и тешкоће, јер је у насгавнизг илаиовима биолошка наука тендециозно са свим иренебрегнута г да не би дошла уЈ сукоб са библиским назорима. Из тога разлога „меродавни" Фактори неће дабогме ни хтети да наставни илан обухвати и науку опостанку и стварању товека. Данашњи учитељи према снреми својој не би били ни у стању да предају овај одсек из биологије. Еад би се већ хтеле поједине нотребне партије из биологије увући у наставни план, онда би још пре тога требало учитеље ваљано спремитп у самој биологијн. Учитељ Тлухор из Беча сматра за неморално, ако се зрелијој младежи. ускраћује потребна поука нз биологије. Он је за то, да се сав непотребни баласт избаци из наставног нлана и да се уведе већ према добу учениковом што оигаирннја и темељнија наука и у хигијенп и у свима осталим гранама науке о здрављу и о болестима. ПроФесор Д-р Шуени из Пеигге тврди да су ученику нолни одношаји још пре наступања пубергета познати. Па кад је тако, онда, кад ова периода настуни, неће поменути ученик толико бити занесен дражју мистичне појаве као данашњи ученик, који је одгојен „по старинском моралу". Ученицима осим тога треба цреиоручивати абстиненцију у сексуалном опхођењу. ПроФесор Д-р Блазиус из Брауншвајга и провесор Д-р Вернике из Позна траже од свију учитеља хигијенску спрему. Школска хигијена треба да буде у будуће ако је могуће, чак и облпгатан предмет на учитељском испиту. Учитељи треба да нокажу, да им је позната анатомија и Физиологија здравог човечјег тела, ђачке болести, хигијена наставе, хиги.јенски надзор над учепицпма, а осим тога треба да знају, како треба школске зграде зидати, а како их унутра намештати. На наш велики четвртак читао .је у пленарној седници норвешки нроФвсор Д-р Јоханесен свој извештај о стању неговања ученичког здравља у Норвешкој, где је од 1860 год. законом установљено, да хигијена има бити насгавнн иредмет, и где хпгијенски школски намештаји све већма и већма напредују. Овај велнки усиех у Норвешкој објашњава се тимо, штоје у свакој школској комисији предеедник један лекар. За сваку школу прописан је законом по један школски декар, а у свакој девојачкој школи Фигурцра као лекар женско лице. 0 изменичним односима између ученика и учитсља што се тпче прилепчивих болести, говорио је Д-р Лежандр нз Париза. Он је поменуо неколико случајева пренесене туберкулозе између учитеља и ученика, и онда је обратио пажњу на нервозне настуне, код којих је такођер могућан пренос. Школски лекар треба, а он то може, да овом злу на пут стане. Д-р Сикингер из Манхајма говорио је с врло великим усиехом о организацији пгколе с об.зиром на природну даровитост ученика. Говорник захтева да се у паралелннм разредима оделе даровитп ученици од мање даровитих. У ту сврху препоручује овај тројаки курс: 1.) За даровиту и нрилично даровиту децу; 2) за умерено тупу децу и 3.) за болесно тупу (слабоумну) децу. Овај је систем. у Манхајму прихваћен, и показао је изврстан успех. 0 спречавању пнФекциозних болести у школи говорио је проФесор Д-р Хипе из Прага. Говорнпк је цре свега изиео и описао различне врсте инФекција, препоручио је највећу опрезност и најбрнжнију дезинФекцију, којаје најиздржљивија врста науке и навикб. на чистоћу и телесно очвргаћавање.