Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

405

целине мањи делови грађе из једног истог и разних предмета и то по унутрашњој сличности. И везивањем и иоређењем наставног градива иостнзава се многостручнија асоцијадија представа, а то олакшава ученицима рад и спречава умарање. Најзад, при грађењу распореда у неподељеним школама, мора се имати на уму и то да се ученицима осталих разреда, који не могу имати удела у раду на једном предмету, одреди за тај час онај предмет који ће им дати могућности за тихо занимање, нпр. писмено рачунање, писмени састав, лепо писање, цртање и у ошлте самосталан писмени рад из радних предмета којим би ученици имали да покажу шта су научили из дотичног предмета, или да нореде познате ствари, или да изнађу нешто и др. Наравно да и при грађењу оваквог распореда треба имати на уму све оно што вреди за распоред у опште и што је напред поменуто. IV Као мера за спречавање умора јесте и иромена у наставном раду. 0 промени у опште говоримо кад се предмети нашег опажања после дужег и./1и краћег времена мењају или кад се стање у коме се тренутно налазимо замени другим стањем. Често се о промени говори и онда, кад се сличне појаве у једнаком или неједнаком периоду времена понављају. 0 промени се говори и у васпитном раду, али је њена вредност овде различита према области у којој се употребљава. У раније доба за њу се није ни знало као за васиитну меру, а доцније није ни правилно ни потпуно ни схваћена као таква. Тако нам историја васпитања каже да промена као васпитна мера није подједнако цењена у свима временима и од свих педагога. Средњи век нпр. није знао ништа о данашњој употреби промене: у настави су предмети узимани једно за другим без обзира на њихову упоредност. Наставни поступак је био увек исти. Тек је Еоменски у погледу овог последњег истакао нове захтеве. Али на промену у опште као меру у школском раду почеше више да полажу Филантропи, што је лежало у њиховој тежњи да учење што више деци олакшају. Али, као што је познато они су у том претерали тако да су од озбиљног учења начинили право играње. И новије доба прихватило је промену и употребљава је као једну меру у настави. Да видимо у чему се она данас састоји. У нрироди је дечјо.ј да она траже промену више него одрасли. Децу занима највнше игра, па и она није кадра на дуже време да придобије за себе њихову пажњу. И најзанимљивија игра изгуби у најкраћем времену своју драж, и деца би је радо заменила новом. У толико је то пре у раду, за који и иначе не долази подстицај из нагона. Отуда нросвктнн гласник, i. књ„ 4. св., 1904. 27