Prosvetni glasnik

406

ДРОСВЕТНН ГЛАСНИК

је поред осталих иогодаба за успешан рад и ова: да наставник води рачуна о тежњи аа променом. Али промена у овом случају нема онај значај, у коме се она употребљава придиком забава и одмора. У раду она има задатак да сачува ученике од претераног умора који је с једне стране штетан по здравље, а с друге изазива непријатно осећање, убија интересовање и изазива у ученику одвратност према раду. И ако се у настави као једном озбиљном посду, који не сме бити забава, не може увек уклонити осећање терета, опет се то осећање може ослабити, ако се рад удеси по плану тако да у њему има промене. ПрелажеЊе разних наставних предмета са њиховим неједнаким градивом већ чини извесну промену. То се види и по самом распореду предмета на часове и осећа у каквоћи грађе која се обрађује. Некада се мисллло да је баш то добро, и да се тиме ученицима знатно олакшава рад. И, у колико је грађа разноврснија, те је и промена чешћа и већа, у толико ће и настава тећи лакше и успешније. Због тога се било отишло у другу крајност, те су цепкани и они предмети који по својој ирироди чине дедину, а градива из свих предмета обрађивана су сасвим оделито, без међусобне везе. Данас се већ друкчије гледа на то. И ако се промена узима као једна мера за олакшавање у раду, опет разноврсност и промена у горњем смислу пре је од штете него од користи. Зато се дидактика постарала да и у ту разноврсност од предмета и градиво унесе јединство. И она је то питање, може се рећи, срећно и решила, те данас већ нема у наставном раду негдагањих скокова нити у градиву пређашње подвојености. Па ипак овим није искључена могућност за промену у настави. Ова промена долази прво у разним наставним предметима који се обрађују. Али она није довољна ако долази сама по себи, него и ту треба пазити да она одговара смеру. Један рад који се прекида другим тежим радом даће незнатније резултате него што би се могло очекивати, а лакшим радом прекинут већ ће имати бољега успеха. Ако се промени у овом смислу дода и она што се састоји у разноликости рада, онда ће она имати још бољи утицај на расположење и психички рад детињи. Тако овде долази прво промена у врсти рада. После извесног времена које је проведено у мирном седењу и слушању и гледању, треба да наступи нпр. писање, цртање или уопште наставни рад у ком ће, ученици штогод и физички радити, покрећући лако који део тела или и цело тело. Овим се неће дати могућност да се развију непријатна осећања, која се појављују услед телесног умора при дужем једнообразном седењу и држању тела и таквом раду појединих мишића, и