Prosvetni glasnik

414

игосввтни гллсник

данас је утврђено да једаи замораи наставни рад од више часова испрекидан само кратким нрекидима убрзо замори ученике потпуно тако да у четвртом или петом часу отш еуделују са најмањом радном снагом. Радови који су под таквим околностима рађени поскедњег часа пре подне показују велике педостатке у погледу квадитета. Ово важи особито за прекиде од 5 минута. какви су предлагани од неких теоретичара. Искусни наставниди, који су ироматрадн утидај оваких ирекида на деду, не изражавају се повољно о њима. По њихову тврђењу овако кратки прекиди право су мучење за децу, јер они само прекину ток дечјег мишљења, међутим не дају ни духу ни теду да се одмори и да се припреме за нове напоре у следећем часу. Друкчије пак стоји, кад су прекиди толики да за то време умор или сасвим или веКим делом ишчезне. Тада могу ученици и четвртог и нетог часа радити интензивно и рад им ништа неће губити ни у квантитету, наравно, ако је за тај час одређен предмет према раније поменутим захтевима. Али овде ваља одмах номенути да и одвећ дугачки прекиди нису за препоруку, јер за време тако дугих нрекида може дух да изгуби ону, да је назовемо, замајну силу, коју је добио у претходном часу; у духу ученичком замајну нове представе и тежње, које немају ничега заједничког са. наставом и после је потребно више времена док се те представе и тежње сузбију и док дух опет поново уђе у рад. Поучна су мерења 1 пе(1ги:ћ-ова, који је предузео да испита утицај прекида на подобност ученикову за рад. Он је употребио као средство за испитивање најире диктате, који су били тако удешени да су садржавали у себи нових речеиица, али су у свима својим дедовима иоказивали подједнаке тешкоће. Ови су диктати писани у најразличнијим модиФикацијама, носле другог, трећег и четвртог часа рада са нрекидом и одмором измећу појединих часова, и без прекида и одмора, са прекидима разне дужине и различнога положаја. Овај исти проматрач чинио је огледе и помоћу рачунских задатака и дошао ,је до истих резултата као и поменутим диктатима. У својим огледима он.јеузимао 1. нрекид за одмор од 8 минута између 2 радна часа; 2. рад од 2 часа без прекида и одмора; 3. узимао је 3 радна часа са прекидима међу њима од ио 15 минута; 4. 3 радна часа само са једним прекидом од 15 минута између другог и трећег часа; и најзад 3 радна часа са истим редом наставних предмета, али без икаквог прекида међу њима. Овим својим испитивањем он утврђује: да најбоље утичу ирекиди од 15 минута између свакога раднога часа; после ових прекида долази онај од 8 минута иосле првога часа; и, најзад, од на.јмање је релативне вредности један прекид од 15 минута између другог и трећег часа. Еао закључак из свих проматрања и мерења умора код ученика у опште, а у вези са иредлозима најновије литературе школске пгијене излази: да прекиди или звани одмори имају добар утицај и на дух и