Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

413

■Зато се при распоређивању предмета на часове мора то имати на уму, па их према томе и одређивати, као тто је то на свом месту и поменуто. Даље је важно питање код овпх прекида где они треба да дођу и кодико треба да трају. Према оном нтто смо напред сазналп о умору, како се он јавља неједнако код деде разних година и код разних наставних предмета и у разне дане, излази да би се ови прекиди могли утврдити правилно по свима захтевима само за поједине разреде, јер би само у том случају они потпуно задовољили ону потребу, која се од њих у истини и очекује. Али као што је познато они се не одређују засебно. И у нас су они и по положају и по трајању свом једнаки за све разреде и одељења једне исте школе, па било међу ученицима ма како велике разлике у узрасту њихову, били ма којим редом распоређени наставни предмети у њима. Код тако многобројних разреда и одељења у једној школској згради и није могућио друкчије ни распоређивати ове прекиде. Зато и кад се они одмеравају и расиоређују онда се то врши по захтевима, најважнијим за све разреде. Тако се долази до једнаких прекида за делу школу, те ученици појединих одељења не сметају једни другима у раду. Одредбе о положају и трајању ових прекида за одмор нису тако старе по своме постанку; њих има само где-где у старијим расписима школским и литератури школске игијене, јер раније нису ни били познати игијенски захтеви о прекндању наставног иосла. Тек новије доба дало је тачније пронисе у том смислу. Да би се могло видети како се данас већ озбиљније мисли на њих, да наведемо неколико таквих одредаба које су утврђене негато од лекара, а нешто од педагога и школских власти. Тако је у Елзасу и Дотрингији лекарском наредбом прекид за одмор у основним гаколама овако утврђен: после првог часа 5 минута, после другог и трећег по 15 минута, а између четвртог и петог часа 20 минута. По распису баварског министра просвете од 1891 године прекид у средњим гаколама треба да траје по 10 минута. Кеу жели опет да после свака два часа буде прекид 15 минута рачунајући ту и скидање и облачење горњих хаљина и др. тако да се не губи много времена за насгаву. Један норвешки одбор предлаже да се шест радних часова прекидају одморима од 5, 10, 20, 10 и 10 минуга, тако да на 6 часова рада дође свега 55 минута, а сваки даљи само по 45 минута. СоЈт захтева да на 5 часова насгавног рада после свакога дође по 15 минута одмора, а иосле трећег да буде 30. Ну ово су захтеви који су више основани само на личном уверењу и нахођењу њихових аутора. Тек у новије време мерењем заморености код ученика утврђен је ближе утицај прекида, и по положају н по трајању, на подобност ученикова рада, тако дајесад већ могућно поставити оправдане и основане захтеве у погледу ових прекида. Тако