Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА 419

на врата унутра, на стол, локомотива прави велику лупу). Дечко С. је у 21. иеседу прву изреку изрекао: Реез тата место р1езее — молим, мама! Пре два месеца је употребљавао изрек речи н. пр. рара саскег (рара ћаз бгесгаскегз — Тата имаде жабицу (ракетлу). У 24. месецу је причао неку ствар, а није употребљавао глаголе. На крају ове периоде су сложене, па често и подређене изреке, често долазе и глаголске промене. Тако енглеско неко дете рече: паи§ћу ћаћу ке!(1е (спес1) неучтиво дете виче. Неког другог дана рече исто дете сотес! место сате (дођох), те је и бесвесно овако окудило недоследност епглеског језика. И уопште изреке беху у пеком случају н. пр. \Ућегез риззу? Где је маца (мачкица)? Као што глувонеми мисле, тако је и оно дете изразило одречност изричном изреком, којој се придода реченици не са инглиском. Мале просте изреке имају облик заповедаља, а многе су само изрекречи. У ово доба многа деца са брбљањем и покрете употребљавају. Изрази су конкретни, а апстрактне речи се што је више могуће избегавају. Кад је неки дечко видио слику момчића неког, назвао га је „мали човек". Све, што је у ритму и слику, најлакше се памти. Мој нећак у овом добу је многе мале песме певао погодив сасвим и мелодију. Напредак детињи постепено се показује добијањем личних и присвојних заменица. Ове су тешке детету и по Е§^ег-у се не добију пре краја друге године, и по 1лпс1пег-у и много доцније, у 30. месецу. Пре но што дете не приевоји оно ја, оно себе зове именом или „дете", како се обично научи. Првобитно „ја" је врло често не у првој особи, већ се употребљава у другој. Дете друге зове „ја", а себе „ти". Неко је дете употребљавало сасвим лепо „ја" већ у 19. месецу, али је често замењивало својим именом. Неко је дете звало себе још у 20. месецу својим именом. Треће неко дете је говорило о „ја" као о личности каковој у 22. месецу. Четврто је дете од две године често Јпотребљавало му (мој), а мислећи под тиме уом (твој) н.пр. Ие1 те §е! ир оп ту 1ар (пусти ми на моје крило да се попнем). Неко пето дете истог доба звало је себе у обичном опћењу „дете", кад би нешто наглашено признало рекло би „ја то хоћу", и у великом страху „ја се бојим". У многим случајевима крајем друге године савладају се скоро сви гласови, али ипак деца имају са неким гласовима и потешкоће, од којих неке видимо из следећих примера: ароо место арр1е (јабука), з^аИз место Љеге И 13 (ту је то), ез место уез (да), у1е§' место 姧 (јаје) (но посмотримо потешкоће са почетним самогласом), океп место ореп (отворено), 1азћ место тиз1асће (бркови), зћ'а<1 место 1ћгеас1 (конац), с1ат место §ит (гума), 1'а1 место зћат1 (обвијач), иррепуа!ог место е1ета!ог (успињача), поћПа место итћге11а (сунцобран), ћапиГсагз место ћашз1езг (узводници), ап §1 место а11 п§ћ1 (сасвим прво), зеМо место се11аг (по-