Prosvetni glasnik

НАУКА И 11АСТАВА

229

Фаиата, што и јесте циљ системагској руској историјн. Уместо тога, биће иравилније и корисније, интересније и иоузданије, почети исто онако као и сваки Рус што је почео. Он је пре, но пгто је прешао на систеиатску историју шко.аску и научну, нрешао ирво лакше и разумљивије из тога иредмета. Он; је пошао од биографнја исгориских личностн, од описа најкрупнијих догађаја п тек онда је нрешао на дела, која изиосе целокупну руску историју. То још није систеиатска историја, јер ту се износе само најкруинији и најважнији догађаји, који су само покупљени на гомилу, не у систему, дакле, без узрочне везе. Тек иосле тога он је прешао на праву систематску историју, али и ту је било поступносги. Прво је ироучио шволску такву књигу, иа тек онда онтаирније и још научније написану. После школске или и после опигирније систематске |>уске историје, он је читао такве сиисе, који износе поједине личности и догађаје у већој или сасвим веливо.ј оиширности, нарочито културно-историске списе. Самоук ваља исто тако да постуиа. Даље одатле ученик не треба да иде, као ни у руско.ј геограФији, сем ако не жели, да се ода на руску историју или ако нарочито не воли нсториску лектиру. Тада његово чптање нема више језиковни, него стручни карактер. Према томе, читање руских историских списа има четири периоде. Прво, основна или монографска нериода, тако да то назовемо : најкрупније, иајзнатније из руске историје, у оделитим чландима, без међусобне везе (монограФије), који су врло кратке и на простом, скоро народном или дечјем језику. Друго, срсдња нериода или нрво читање •систематске историје: везивање веК задобивеног знања у целину, у систему или друкчије, добијање ирегледа целокупне руске историје од најстаријих времена до данас. Док је код нрве нериоде главно исгориска Факга, дотлв је овде главно веза измеђ појединих догађаја и лица. ТреКе, виша мериода или друго систематско читање: опет везивање Факага у целину, само онширније. Најзад, четврто, последња иериода или стручно чигање: просто понављање све три раније нериоде, али све ошнирније и научно, т. ј. поједина Факта и веза измеђ њих опет се нроучавају, али се нарочиго иде до краја, до самих извора, до нраузрока, проналазе се нова Факта и нове везе, дотле неиознате и т. д. Прва иериода самоукови читања руских историских саиса. Пошто је тако утврђен илан чптања, сад није тешко ноређати поименце, шта све ваља да нроучи ученик руског језива ради познанства с руском нрошлошћу. Као што је било код геограФије Русије, тако је било и с руском историјом: ученик је већ за време оба ирва курса прочитао многе монограФи .је, т. ј. сасвим кратке описе главнијих руских историских догађаја и личности. Ово му може послужити на трећем курсу као одлична основа за даље чнтање. Али, неће ићи још у систематску историју, као што је речено, него ће се задржати за целе прве иериоде на истим таквим кратким описима. За ово је врло згодно узети руске историске читанке. То су књиге, које садрже