Prosvetni glasnik
178
г.) Нечистоћа Ову децу, даље, дави и иечистоћа. А нечистоћа код ученика ни.је добра ни са васпитне ни са здравствене стране. Деца у школи треба да се уче свему што је истинито, добро и депо, према томе она сама не смеју својом спољагањошћу да се показују прљава и нечиста, јер се по томе може рђаво судити и о њихову васпитаљу. Још је штетнија нечистоћа са игијенске стране. Ако су деца нечиста, значи њихови родитељи и они који их негују путптају да на њихово тело дође прљавштина, или је не уклањају благовремепо, ако је она већ на неки начин дошла,. Прљавштина је штетна по здравље, прво, -зато што се њоме могу пренети отрови и разне кужне клице. Ова деца која у међушколском времену нису код својих кућа имају доста ирилике да се прљају. Пуштена из школе и остављена сама себи она се завлаче у разна прљава места, у игри или иначе седају и ваљају се где стигну и замаше, те на тај начин прљају и своје тело и одело. Сем тога иошто је у природи дечјој да скупљају разне предмете, она на доколици прикупљају на улици, путовима, двориштима па често и по самим сметлиштима разне предмете, као шарене крпе, делове од одела, шарену нолупану стаклад, разне поломљене и бачене прздмете од покућства, који су служили за разну употребу, испушене цигарице, нагрижено воће и многе друге ствари. Све то она прикупљају, трпају у своје џепове, торбице или недра и вуку собом да се играју или да употребе на други који начин. Долазећи у непосредан додир са таким предметима она прљају и своје тело и своје одело и друге своје ствари. Уз то улична прљавштина и прашина скупља се по површини тела ово деце, па се ту слепи са знојем, перутом и сољу знојевом. Многа оиака деца иду и боса, а своје ноге не оперу по неколико дана. Ова прљавштина но телу, прво, не да кожи да врши сво.ју задаћу; а после тако прљава тела пуштају од себе неиријатан задах који квари ваздух у целој учионици. На тако прљаву телу често се запати и други гад, који смета после и другој чистијој школској деци. У оваким приликама још се више прља дечје одело, пошто оно долази у непосредан додир са спољашњошћу. А одело прљаво пушта од себе ружан задах, те тиме смета правилном провстравању учионица. Шта је вајде ако се учионице и најнажљивије проветравају, кад прљаво ђачко одело, као извор смраду, остаје у учионици. Ако се хоће чист ваздух у учионици, онда се треба постарати да је и тело и одело ђачко чисто. Тако ова школска деца остављена сама себи и без кућне неге навлаче на себе разне прљавштине и не одржавају се у чистоти, те наиосе штете и своме здрављу и здрављу друге уредније и чистије деце. *