Prosvetni glasnik

214

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

опда, кад би самоук нешго добио прилике, да учи руски на природни начин, т. ј. међ Русима у Русији или извап ње, дакле из живе руске речи, говорењем и слушањеч, опет и онда не би смео оставити ни један од три курса. Простим читањем или говорењем, или чннећи и једно и друго у исти мах, сваки се језик може одиста научити. Умесго предложена три курса, самоук би могао и тако научити рускп, што би одмах од првог дана узео само читати, не узимајући нИ једно од предложених вежбања и шта више не тражећи значење оних непознатих речи, на које иаилази. При таквом читању он би разумео мало испочетка, али кад би само енергичпо читао све даље и даље, задовољавајући се с оним, што разуме, онда би одиста морао иосле неког времена научити руски. Исто је тако и с говорењем. Кад би он једнако и непрестано гоборио и говорио како може и како зна, морао би на крају крајева научити руски. Али, то би не само дуже трајало од предложена три курса, него би његово знање увек било п непотпуно. Јер тада би било просто остављено случају, и шта ће, и колико ће научити. Без систематског учења не моасе се научити цоуздано добро ни један језик. И у најбољем случају, самоуково би знање било вечито непотпуно без систематског рада на руском језику. Зато не можемо довољно напрепоручивати самоуку, да не иде на други и с овог на трећп курс, докле сваки не сврши, још мање да иде за цело то време на слободну лектиру и књижевничку или практичку примену руског језика. Ако тако не ради, изгубиће узалудно много времена и курс учења отегнуће се у недоглед. Да се вратимо. Други курс у основи не разликујо се од првог. Диљ нрвог састоји се у томе, да самоук прозре у основе руске граматике и научи најобичније р.ечи, мало сгилистике и задобије нешто основног знања из познавања руског народа. Други курс има тај исти циљ, само се постиже већи обнм, т. ј. самоук сад тежи, да све знање првог курса на другом ирошири и допуни. На другом курсу самоук отуда ради исто онако, као и на првом и тек на крају тога дела учења, други се курс разликује од првог. И за овај тготребно је имати згодну читанку, која ће представљати центар целог учења. Понајбоље ће бити да узме ову: *В. Мартиновскш, Руссие нчсатели вћ внбор1! и обработкћ дла школ'1. Ст, ударешлми. Изд. 16-е. Т ифлисђ 1903. В. 8-а 448 и 20 и 362 и 106 с. 1—2. Ц. по 1 р. 25. — Књига је одређена за црва четири разрела гимназије и сличпих школа. Отуда је она право продужење оних наведених за први курс. И оиа је удешавана за неруске учевпке у рускин школама. Књига 1. и 2. свуд је акцентована, а 3. није (ц. 1 р. 85). У читанку су ушли сви најбољи писци нове и најновије руске књижевности. Све теже речи објашњене су описом или познатим руским речима. Кратка биограФија сваког иисца, чија су дела приказана у читанци. Отуд и добро елементарно познанство с руском књижевношћу новог доба. Уз ово може се узети за аисмена вежбања иоред наведеног: Е. Воскресенскш, Темн и воиросн длл писменннхЂ упражненш по русскому азнку н литератур. бес г 1д г ]; Ма., Тнхомиров-в. — 618 тема.