Prosvetni glasnik

35-1

ИРОСНЕТНИ Г.1АСНИК

лидима и догађајима. То су тако рећи слике од речи, не од потеза пером или четком. Тако што нарочито оживљава наставу. Ученик се боље може удубити у ствар и лакше памти Факта. Уза све ово утиче се естетички и језиковно. Такви се стихови читају одмах, како се шта проучи из историје. Самоук их може прочитавати исто тако одмах после ирочитаног читаначког историског чланка. Ако их разуме, добро; ако не, онда их чита и доцније. Наводимо само једну такву књигу: II. П. Романовичг, Русскал старина вт, роднои иоааш. Иллвстрированнш! сборникт> стихотворншхт. образцовч. ст, ириЈгћчавЈлми и словаремЂ. Новгородт, 1890. 4-а 468 с. Д. 4 р. — Цсла руска историја иредстављена је иародним и уметничким песмама и стиховима уошптз. Наиомена. Много историске лектире, лакше и теже, иаћи ће читалац исто онако, као и географске у већим и мааим руским колекцијама, које ћемо већ одширио приказати. III. Руска усмена кпижевност. За познавање руског народа има особито велик значај познанство с духовним и телесним животом простог народа. Како тај део руске нације мисли и осећа, како живи у кући и ван куће јесте нешто, што ученик руског језика мора сазнати, ако хоће да се упозна с руским народом уошпте. Понеке особине тог простог народа налазе се на свима, који се зову Русима, без обзира на образовање или ма шта друго. Исто тако и на свему гато излази из њихових руку. Народне приче, песме и пословице, празноверице и предрасуде и т. д. понајзгодније иоказују духовни живот простог народа. Уз то, све ово показује особито добро и његов живот у кући и ван ове, јер народна ирича илн ма шта друго, ако онисује људе, како живе, описује баш живот простог народа. Приче и т. д. представљају и живот у царском двору тако, да је то управо идеализован живот у рођеној кући простог народа. С народним песмама, причама и т. д. ученик се упознаје већ при непосредном цроучавању руског језика. Све препоручене читанке за прва два курса, садрже између осталог, доста чланака и те врсте тако, да оне нружају доста грађе за прво познанство с народном књижевношћу. Овде на трећем курсу сад му ваља ући мало дубље у ту ствар. Ово удубљење, говорећи уопште, може бити од две руке: језиковно или опште и стручно или специјално. Ако се желимо упознати с народним умотворинама само зато, да би се упознали с руским народом и да бисмо тиме н боље научили руски, онда је напге познанство језиковно или опште. Наше цознанство не иде далеко. Тим се упознамо с важпијим приповеткама, нословицама, иесмама и т. д. и чим смо понешто сазнали о њихову значењу и постању; чим смо се дакле, уопште, упознали с љима, одмах прелазимо на што друго, на руску уметност, на руску географију, историју или ма шта друго, што смо означили, да треба упознати и што још нисмо учинили, како бисмо и ту сазналн само најзнатније и најопштије, потребно за знање руског језика.