Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

355

11 овде не можемо довољно преноручити ученику руског језика, да одатле, од језикованог или општег познанства с руског народном књижевношћу, не треба да иде. Ако ли пак ученик рускот језика не учи руски, колико да се њиме практички користи, т. ј. да чита руске књиге ради општег или стручног образовања и да'|говори тај језик, или можда и да слугаа предавања на њему, него жели одати се изучавању народне књижевности уопште или можда руском језику, онда може, наравно, прећи и на стручно или специјално познанство с руским народним умотворинама. По себи се разуме, да. ученик неће моћи стручно или специјално упознати се с руском усменом књижевношћу, ако пре тога није добио добро нознанство с тиме из читапке и ако се није прво језиковно или уопгате упознао с тим предметом. Овоме је узрок исти онакав, као и код геограФског и историског знања што смо навели. Док не знамо садржину појединих прича и т. д., докле не познајемо живот простог народа и док уопште немамо довољно представа о свему ономе, чему се тражи порекло, веза и т. д., дотле не можемо разумети ни једно научно дело о томе. Јер, оно гато научник претпоставља да читалац већ зна, он бага то није проучио и не зна. За језиковпо или опште познанство с руском народном књижевношћу, цонајзгодније је почети с народним причама. Морамо овде одмах рећи, да је за ученика сваког језика тешко разумети језик народне књижевности, теже него ли какву уметничку причу пли роман. То је зато, што су оне наиисане народним језиком и што говоре о најобичнијии стварима, као и зато, што претпостављају познанство и с народним животом у кући и ван ове. Због тога самоук може прећа на читање те књижевности и доцније, н. н. после писмене. ако не би могао сад све то разумети. Збирака народних прииоведака имају врло много у Руса. То је зато, гато тако што радо чита п старо и младо и свак на свој начин налази у њима забаве и уживања. Најважнија .је а најпотпунија збирка Афанасјева. Ову и сличне збирке можемо назвати научним, т. ј. оне су постале но зато, да пруже коме забаву или уживање, него да послуже за изучавање значења н постања народних прича, као и за проучавање народног живота уоиште. Сем тога, у таквим се збиркама пази, да се што тачније сними језик простога народа, да буде онакав какав је, неизмењен и недотериван на књижевни. Напротив ненаучна издања намењена су пре свега забави и језик у њима обпчно није веран снимак народног. Отуда се препоручује ученику рускога језика, да узме научна издања руских народних прича. Али, неће погрегаитн, ако узме и забавна издања, нарочито и зато, гато се она због растреситије и лешпе штампе лакше читају и гато су често и с одличннм сликама, које јако помажу разумевању прочитаног и познанству с народним животом у кући и изван куће. Наводе се: 1. Л. Н. Афанааевг, Народннн русск1а сказки. 1 4. Изд. 2-е. Ма. 1872. — Изд. о -е подг ред. Л. Е. Грузинскаго, Ма„ Снтинђ , 1897—8 (ц. око 7 р.). Врло ведико