Prosvetni glasnik

наука и пастава

391

дати нашом генерацијом: класична настава повраћена самој себи, ослобођена од неподобних питомаца, који је претрпавају, пречишћена, утврђена и сматрана исЕључиво као принрема за студије, које се врше у Факултетима и вишим школама. То је, ако се не варам, скоро иста мисао, коју о улози средње класичне наставе имају најбоље судије у тој ствари; така јој је доиста, и у колиао прилике то допуштају, главна улога од сада, јер већина ученика што изиђу из гимнаЦје, то јест већина оних који до краја дотерају класичне студије, прелазе одатле на Факултет. А како се може боље одговорити потреби толико н>их што ће да буду слушаоци виших школа (студенти), него ако се они спремају да постану добри слушаоци (студенти)? Овде се намеће једно питање, које не бих могао прећи ћутке без неке аФектације. Обично се оно поставља овим речима: шта треба да преоблађује у студијама о старини, ученост или литерарно осећање? На гат§ ваља сваки да обрати пазкњу ? А према том, да ли ћете се нагнути на једну или на другу страну, стећи ћете глас Филолога или литерахора. Избацимо најпре, молим вас, из дебате једну реч, која ју само изопачава, реч ученост. Ученост је ако не баш тешко, несварљиво, неинтелигентно знање а оно барем знање, које је увек везано за ситнице, без оиштих погледа, без перснективе; то је знање, које се вигае цени по квантитету но по квалитету, по реткости својој независно од корисности. Ну погрешно је на већем или мањем знању оснивати разлику између Филолога и литератора. И за једне и за друге много знање веома је на цени, али није апсолутно преко потребно; не треба због тога чинити ни части ни прекора једнима пре но другима. Добро знати, знати са интелигенцијом, са избором, са редом и методом, са чистим погледом на важност свакога знања и на место које му прииада, то је амбиција филологу барем толико колико и литератору. Неразумна љубав или Фриволно презирање тачних Факата, заборављање и злоупотреба општих идеја, то су ногрешке које се могу пребацити и једној и другој страни; срећом то нису знаци који их одликују. Сасвим друкчије треба поставити питање, које је основ супротности. Ово је питање у том, да се зна, да ли нагае студије доиста могу и треба да узму на се научни характер, као што сам ја до сада претпостављао, или је познавање и разумевање старине само средство, а развиће литерарних подобности сврха. Другим речима, пошто литерарна продунција долази у област уметности, да ли ми треба да предајемо, да ли ви треба да изучавате науку или уметност ? ц Ако се узме, да је од три дужности гимна^ији, гатоУих мало пре разликовасмо, прва истинита; ако је проФесору књижевности дужност једино да код ученика развија укус, таленат, стил или уопште особине, које ће његовоме духу дати укра^а, очевидно биће потребно, да се и од тога нроФесора пре свега направи уметник, писац, литератор и, у колико се тиче грчких и латинђких студија, хуманист. Није тако лако рећи, као што смо ми тврдили, да ли је битна дужност проФесору књижевносги да ствара студенте. Шта више, тада би се могло ми-