Prosvetni glasnik

23*

НАУКА II НАСТАВА

337

погоди. Ако га удари онда они јашу пређатње јахаче, сваки свога друга, а ако га не погоди, опет лежу, те их јогау као и пре. Тако се игра докле им се не досади (Мидићевић). 2. Елиша. Пајвише о празницима, на састанцима и код кога уза свирку, вуку се клипка парови између момака. То се ради овако: седну двојица на земљу, одупру један другом табанима у табане, а ухвате обо.јица за клипак који стоји иопреко између њих, баш где су им табани састављени. Еад се да знак, повуку обојица сваки к себи, да би један другог надвукли, то јест дигли од земље. Ко се не подигне с места, и свога нротивника дигне од земље, тај је јачи, и противник се зове надвучен (Милићевић). Клипка се може вући и кад двојица закаче прст за прст (обично средњи), а одуиру се ногом о ногу. Ово се још зове: вуИи се ирста и ву&и се куке. 3. Дерати јарца. За најближе дебло које положите гране у нискога дрвета, или за утврђену мотку на двема јаким сохама, хватају се деца или момчад обема рукама, па на један пут обе ноге кроза своје руке протуре себи за леђа, и кад их протуре и тако малко постоје, врате их опет, па се после пусте. Та се игра зове: дерати јарца (Милићевић). 4. Носила. Двојица узму мотку као чабрњак на раме, а трећи се ногама испод колена обеси за мотку не држећи се рукама (Предраговић). 5. Потерач. Ђак дигне руке косо у страну, замахне телом такође у страну, дочекује се на руке, па после опет на ноге, и обрће се на овај начин наизменце на рукама и на ногама, као кад би се какав точак ни.з брдо епустио (Предраговић). 6. Дубљепе на глави. Дубљење и ходање на рукама. У овом дубљењу не држе се ноге нраво, већ се у колену савију, и ђак учи најпре да у месту дуби, па за тим тек да на рукама дубећи напред иде и после дубљења да се увек на ноге дочекује (Предраговић). Као иример велике слободе сеоских младића наводимо дубљење на аресеченом дрвету. То чине снажни и окретни младићи. У мојем селу то је чинио један младић који се на највеће дрво пео с необичном брзином, гџ се с њега сиуштао низ грање. Он је ишао на гигаљама, које су биле тако високе, да се је на њих пео с врљика. 7. Еолачар. Први ђак стоји право и чврсго; други му меће руке на рамена, одскочи обема ногама у један мах од земље, обухвати ногама првога око појаса, и скопчава их у прегибању ирвом иза леђа тако, да се може самим ногама држати, кад после скока руке буде низа се спустио (Предраговић). 8. Просјак. Ова игра бива на исти начин као и колачар, само што овде други с леђа првоме око појаса се хвата. И колачар и просјак мора са својим бременом да хода тамо — амо (Предраговић).