Prosvetni glasnik

336

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

најбољи. Ако је сиромах сви се ревене и полажу опкдаду. Затим се млади витез затрчи из све снаге, и — посред баре! Л.ако је разумети да оваких огледа није бивало много, и ако је Ћунов дукат за сиромашне п.ганинде био веома привлачап. * Утакмице у бадању камена, у скакању, у трчању и у рвању бн.ге су до пре тридесет година нашој школској омладини најмилија забава. Оне су скупљале на градско поље све најбоље витезове, који су у огледу с турским војницима уздизали народни понос. Стари свештеници причају о тим утакмицама као о својим најмилијим успоменама. Међу многим њиховим друговима био је најбољи Глигорије Вујановић, који је увек на оваким утакмицама односио победу над турским војницима. Исто тако причамо ми данас о сво.јим старијим друговима, онда великошколцима: Светозару Петровићу, Војиславу Стојковићу, Богдану Вукосављевићу, Божи Мутавџаћу и др. За нас ондашње ђачиће то су биле знамените и омиљене личности; наши угледи којима смо подражавали. Приче о њиховој снази и о издржљивоети постајале су у нашој детинњско.ј машти читаве легенде. Они су, и не знајући за то, били наши учитељи гимнастике, и будили нам љубав према јуначким играма Б) Гимнастич^е забавне игре Ове игре и ако вежбају тело и изазивају живу утакмицу између играча, ипак немају онога витешкога обележја као праве јуначке игре. Главније од ових игара јесу: 1. С коња на кобилу, или... с коња на магарца. Играчи се одаберу парови у снази, да би један другог могли држати на леђима, па се онда ухвате два и два за руке. Иосле овога понамештају се у круг све два и два, који су се у почетку спарили тако да нар од пара буде далеко два до три корака, и тада они који морају да леже, сагињу се одупревши се рукама у колена да снажније држе, а другари их јашу. Чим један другог појашу, одмах ће се један од њих потезати лонтом на најближег свог друга с десне стране и викати: „Један!" Овај ће се бацити другом до себе, рекавши: „Два!" Овај опет трећем, а трећи четвртом — све по један број више набрајајући до десет. Ово иде брзо и живо, мањ ако су играчи невешти или нејачки, па се љуљају и не могу да држе, него се морају намештати. Ка,ко се наврши број десет одмах је промена места, и на онима што јашу јаре, то јест они су једну игру обиграли. И тако колико буде аромена, толико је на јахачима јариЛа. После се баца лопта изнова као и пре. Ако који не ухвати лопту кад му се баци, онда јахачи сјахују и беже куд ко може, а коњи грабе лопту, па који уграби пре баца се за којим од јахача, и гађа да га.