Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТАВА

339

хтео) толико навише и иаиред, да равнотежу изгуби, но он се наслони својим плећима на плећке својега друга који клечи, а деђа овога сдуже му за подупирало, док се на ноге не дцчека. Посде овога клекне онај други, а први се претура стрмогдавце преко њега (Предраговић). 17. Робова. Дружина се раздели на две странке као и кад се игра лопте, па у пространијем пољу поставе један на спрам других, на 30 или више корака по један проштац или што друго нозгодно, и то зову мета, а забележе и где је средина изнеђу њих. Сад ће један по један, а може и по више њих, сваки час излетати из дружине по реду до средине, а који је вештији и јуначнији и даље преко средине, с речима: — Чик! Чик! Да мегдан поделимо! Други опет из противне странке, дотрчаваће да те налетаче заробе, и ако ови не побегну, неко их руком докачи ма где, онда је онај окачени роб оне странке, из које је био онај који га је рукои докачио. Онај роб стоји на сграни 3—4 корака наспрам мете оних који су га заробили. Другови заробљенога затрчаваће се сада да га одробе, то јест, да га избаве из ропства, али ће њега чувати они што су га заробили. Ко кога у томе налету и брањењу ма и најмање дохвати руком, тај је победилац, а дохваћени мора бити роб. Напротив роб, кад га ко од његових другова докачи, ослобођава се ропства, и иде на своје место. По неки ће се опет залетети, да оптрче мету противне странке. II ако је оптрчи а нико га не сретне или не стигне да га зароби ире него гато би се он вратио на своју мету, зопе се: оатрчана мета. У овој игри једна страна надигра другу тек онда кад јој све играче зароби, па их нема ко да избави из ропства; или кад бн се десило да се с једне мете све друштво разаспе или да кога зароби, или одроби, или да одбрани кога су потерали, па неко с противне стране стане на мету тако остављену. Кодико пута кој'а страна чију мету добије, рачуна се да има толико царства. Ова је игра врло весела, јер се у њој могу да чине изненађења. Друштво се ту довољно и слатко истрчи тако, да са свакога играча липти зној (Милићевић). 18. Мегдана с коња. Ове игре играју четворица т. ј. два чине од коња, а два од негданџија. Коњи клекну један според другога, па пану на руке. један другом тичући главама у рамена, а мегданџије шједу њима на леђа прекрстивпш ноге. Мегданџије ухвате себе за десно ухо .шјевом руком, а десну иромакну испод лијеве, и погоде ко ће кога тпјећи руком. Они те први почиње рече другоме: држ' ми се, соколе, а они те чека ударац, стави десну руку на. образ. Наравно не може да замахне, јер му не да лијева рука којом се држи за ухо, те