Prosvetni glasnik

340

задијепи ио руци и образу онога, који се дако може превадити онако шједећп, али се тако вјешто чува и упре се на ону страну ђе удара, да одржи равнотежу. Сад ови те је примио ударац (овђе зову шамар) опет сијече други као ови први. Овако се сијеку све докле један другога пе превали на тле, и који први пане, они је изгубио мегдаи, а они други добио (Врчевић). 19. Погаче. Ова је игра доста проста, а ево како то бива: склопе двије десне руке и измијешају прсте, те кад рекну: хоћемо ли? — онда почну домити, т. ј. прсте, па кад ко коме нревије добије игру (Врчевић). 20. Јежа. Свежу двојица руке и ноге, па кад шједну један спрам другога, онда им ставе по један штан испод кољена, около којега опет им свежу конопцом руке и ноге, тако да су свезани у клупко као јеж, и да се ничим не могу макнути осим шједницом. Еад овако обојицу свежу, пренесу их и одмакну два три корака, па их пусте, а они јурише један пут другога, као да ће се побити, но повукујући се док се не састану прође неколико мииута, а народ се већ почне смејати. Еад се састану, будући им свезане и ноге и руке, немају се чим бити, него гледа ко ће коме иодвуКи ирсте од нога иод ноге , те онда ласно превали онога (Врчевић). 21. Кољенима у дрво. Ако се момци у кући играју, служи им за игру греда, а изван куће грана од какова дрвета, па редом један по један обеси се о првој или о другој (греди или грани) рукама и пружи се, па онако висећи рукама удара су оба кољена у дрво о кому виси, и сваки пут кад удари, пружи се. Они те гледају броје колико ће пута ударити, па кад се умори и већ сасвим ослаби животом, онда се спушта, па друси брже боље поскочи, те исто овако као и први чини, а за њим сви ост»ли (Врчевић). 22. Дизање мрца с нога. Легне један човјек на сред одаје на леђа, пружи се што боље може, и укочи се тако чврсто као мртац кад се охлади. Сад сви мушки који се нађу у игри окладе се да ће га с нога дигнути. Од оних те стоје дупке, први узме обје ноге оног лежећег па их рашири колико своје може ставити стиснуте, те подигне ноге себи до кољена, а онога те лежи узме рукама до испод листова (бута) те почне дизати. Еад га дигне опет спусти, дође други па дигне исто као и први, и сви редом, али ономе те не може да дигне (које у ретко бива) почну се сви ругати (Врчевић). 23. Елендавице. Два момка млада шједну на сред одаје, подметну један другоме ноге исиод шједнице, ухвати један другог за пас, па један потегне онога другога врх себе, па опет се они други врати назад, те он пане као они први, а први опет дође врх потоњега. Еад гођ који буде горњи, наравно стане му кољенима на трбух, па сваки пут јекне као да га иретисне што најбоље може (али га не претисне него један другог чува) и час један једноме а други другоме говори: на, ово ти баби