Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

501

риека књижевност напреднијих европских народа богата је градивом за њих. Сви његови радови рађени еу на основу архиварних података н одликују се озбиљном анадизом историске грађе и логичним закључцима. Радови г. Пивловића обухватају махом догађаје из XVIII и XIX века. У овој својој најновијој књизи он се бавп знаменитим српским нокретом у Јужној Угарској 1848. и 1849. г. и акдијом Србије у том покрету, претресајући уз то и тадање унутрашње прилике у Србији. То важно питање поред значаја за политичку и дипломатску исгорију Евроие, од велике је важпости и за Историју Српског Народа, јер нам казује славну борбу наишх суплеменика с оне стране Саве и Дунава и расветљава прилике у којима су они у то доба жнвели. Према томе г. Павловићу може се чесгитати на избору предмета за своју студију, и ако је код нас раније било писано о том питању. Догађаји о којима г. Павловић расправља у овој својој најновијој књизи не износе се сад први нут. Ну, и ако је о тим догађајима раније расправљано, јер само нитање сгоји у тесној возп са животом и потребама српског народа у Угарској, а јако је скопчано и са ондашњим прилнкама у Србији, ипак је расправљање г. Павловића од велико вредности. Иисање Јована Рпетића о тим стварима 1 нити је исцрппо, нити потпуно, те су многе ствари осгале неразјашњене и нерасветљене. Рад пак г. Др. К. Суботића „По.штичка историја Буне" врло је слаб у сваком погледу, а уз то и једносгран, те је остао само покушај без икаква стварна резултата, и онда није никакво чудо, што је овај најновији рад о тим стварима с пуно пажње нрихваћен. Из ове студије нилчеве види се, да он потпуно разуме време до' 1848. г. и догађаје који су претходили револуцији ове године, те га ни мало не буне догађаји из те године, када је без мало цела Европа покушала да извојује права демократнји, па у томе у главном и успела користећи се четвртим сталежом. Буна, која је планула 1848. г. у Француској одјекнула је по целој западној и средњој Еврони, па и Аусгрија тада не оста на миру. Ни један народ није задао већег јада и брпге Хабзбурговићима у овој револуционарној годиии од Мађара. Од како је ова револуција у Аусгрији имала и политнчки карактер (борба за политичка права и слободе) норед социјалног, те су тада „историски индивидуалитете", разна нлемена и народи, која су била под Хабзбурговићима, затражили своја нндивидуална —■ национална права и слободе, то .је и српско племе чија је национална свест била вазда јака, било нрво, које је устало да тражи народна права у име слободе, коју је револуција прокламовала. Надахнути идејама озога доба и СрЗи тражгху најирз реФзрмама своје право»

1 Гласник сриског учепог друштва књ. 55.