Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

423

то се данас не чини у довољној мери, на нхтету и општега васпитања нашега и познавања живота народа нашега. С тога смо узели тему, на којој се и ово може лепо видети. И узели смо је намерно у најнижем разреду, где је овај по садржини својој апстрактан предмет најтеже предавати. Предавање је удешено као једна делина, без обзира на то колико ће часова требати за њега. А. пошто овај разред нинало није оптерећен наставном грађом, то се на овако једао предавање може употребити и неколико часова. За припрему би био довољан један час, за излагање нове грађе два и за понављање и утврђивање један или два. Тако би недеља пред Божић могла да има сваки дан по један час, који би трајао око двадесет минута, највише пола часа, а после прелазио у писмени рад шш певање, особито црквено. Сад да пређемо на излагање самог предавања. * * * — Како се зову ови пости сад? Зашто се зову божиКни ? — Колико недеља траје овај пост? — Колико је то дана? Колико је дана прошло? — Колико дана још имамо да постимо? — Како се зове овај месец, кад пада Божић? — Зна ли когод, којега дана пада Божић? Јесте. Божић увек пада 25-ога Декембра , а дан може бити који му драго. У који ли ће дан пасти ове године? — Радујете ли се ви Божићу? — А зашто му се радујете? — Зашто још?. .. — Ви се деца варошка радујете само прасету и колачима. А деца на селу имају много више којечему -да се радују. По селима су боље очувани наши старински обичаЈИ, па они чине, да Божић има више радости и за људе и за децу. Хоћете ли, да вам мало испричам о тој радости њиховој ?. .. — Дан у очи Божића зове се Бадњи дан. Шта се ради на Бадњи дан по варошима ?.. . А, слушајте шта раде у селу. — И тамо се спреми печеница и мајка умеси што треба за сутрадан. Али тек у вече насгају радости. Пред вече отац узме секиру на раме а торбу с мало жита, једним колачем и чутуром вина о раме, па оде у шуму да одсече бадпак. Он га је још раније уочио и забележио, јер то не може да буде свако дрво, него само церово, цер. Ко је видео то дрво ? — Е, пазите, кад први пут изиђемо у поље, да нађемо цер и да га запамтите. Онда тај цер не сме да буде много велики, него дебео од прилике колико нога. Сад се отац прекрсти, па разгрне снег, ако је велики, и почне да сече дрво до земље, али сече само с једне стране. Кад дрво падне, он извади чутуру, прекрсти се, иомоли Богу и помене Бадње вече, па пије, а за тим прелије вином и пањ с којега је одсекао бадњак. Онда узме колач и нреломи га на пању па пола остави на пању а пола поједе. Најпосле посне пањ житом,