Prosvetni glasnik

наука и настава

485

рећи ни о огрошшм колективним дедима, као што су зборниди грчких н латинских натписа; ни о бечком зборнику латинских дрквених отаца; ни о МопитепН Инстутута у Риму; ни о обновљењу свих грчких и римских текстова у критнчким издањима; ни о безбројним радовима у великим филолошким часописима и монограФијама сваке врсте, који су и дали нов живот ист.фиским, литерарним и археолошким питањима; ту је толико сгвари, да не би било могућно извршити их па ни нредузети, да није било јаке организадије рада, која се оснива на модерном схватаау Филологије, и без читаве војске од радника, који су били посвећени у методе и увучени у праксу научних истраживања. Оно што је недостајало Француској Академији. да пре берлинске изврши пројекат о латинском согрт тзсггрИопит, није био ђенералштаб већ ^ојска. Додаћу. само још једну мисао, која ми је дошла при аосматрању огромне активности шфо - Је у нашем веку развијена на цољу кдасичних студиЈа и праве вредности већега дела ових радова. Запитаћете, можда, како се ова жарка љубав према науци и према старини може измирити са практичном сврхом, кој'у сам ја дао натпим студијама; помислићете, или да сам се преварио, или да је била срећа за Филологију, што Волф и већина његових последника нису знали за ову практичну сврху; ^ржаћете, да бих боље учинио, да сам спустио завесу преко овог погледа, у/место што сам га тако јасно изнео на видик. Ја нисам тога мишљења. Акоје сврха вашим студијама, да једнога дана могнете помоћи ширењу знања о овој чудноватоу^тарини и да младо поколење учините подобним, да, кад дође тренутак, у своје руке узме буктињу науке, зар има ту нечега, што би могло да ослаби, што не би, «а /чИиротив, узбудило и оживило в|шу љубав и према старинп и према науци? Ну, ; остало.м. у овим стварима не одлучује мишљење, било правилно или погрешно. Будите ниски духови, везани за иростачке интересе, а дроповедајте најузвишеније доктрине о незаинтересованој науци, ипак ћете бити неподобни и недостојни да јој служите. На/ протнв, нмајте у себи дламен, имајте љубав према истини, имајте страсти за познањем, а старајте се само^да постане добри нроФесори у најнижем разреду: вИ ћете бити верни науци; ви ћете принети свој камен, било он мали или ведики, за зидање њезнна ~храма. Б. Филолошке дисцинлине. Пошто смо одредили науку о старинама или класичну Филологију ; пошто смо исгоријом оверили нашу дефшшцију, покушаћемо, да покажемо, како су састављени разни делови ове науке; у каквим односима стоји сваки од њих са осталима и са целином; на послетку, који им је метод џотребав-^због њихове субординације главној идеји, која их спаја. ј® редиште је свима филолошким студијама. дао . што ? смо? рв«гЈжу изучавању самих текс«ова. Ово изучавање није, као за историка, само Жлазна тачка; опо је тако исто и сврха. Наше познавање старога света већим је