Prosvetni glasnik

156

пгосвктни гллснш;

2. Изоставио је готове дефиниције о ноједшшм рачунским радњама, алн .је на место тога, на крају свакога одељка, узео нитања о појединим стварима тога одељка. 3. Количнне се, по његовом мишљењу, везују само за тачке. После њих прелаз# на бројеве и ту ради само чистим бројевима. Стр. 3. 4. 5. На 6. п 7. страни говори о цифрама. 4. У другом одељку (стр. 9.) износи само по један задатак са именованим бројевнма, често неподесан, па онда читав низ задатака од чистих бројева. То је противно и самом наставном програму, а и педагошкој теори.јн. 5. Није удесио ноједине рачунске радње онако, како прописује програм. 6. Нема довољно разјашњених нримера, из којих би се изводила рачунска лравила. Сем ових нримедаба ранијих ре®ерената има још и многих других. Тако: 7. Ногрешно одређу.је цифре, јер нх назива „уображеним количинама". 8. Еад говори о мерама, меша лере за дужину и трајање времена. 9. Није тачна одредба о квадратном метру на стр. 84. Таква је и она о кубном метру на стр. 87; о литру на стр. 88; и оне о трајању на стр. 92. 10. Он узима вежбање у дељењу да је исто што и садржавање. У усменом рачунању узима свуда дељење без остатка; нигде не показује примером остатак, а по неким задацима има остатка (11 стр. 68). 11. У свом коментару вели: да је на крају додао одељак : „Разноврсни задаци", који су црпени из: Науке хришћанске, Животописа, Познаваља ирироде, Геометријских облика, а највише из Земљониса. Ове је задатке, вели. ставио искључиво тога ради, да се рачунска нредстава веже — концентрише — са грађом предмета, у колико је то могућно, а нарочито онда, кад је нрограм већ довргаен, па се настава утврђује". Из овога се види, да ни.је задовољен захтев ранијег реФерата. Пре свега, ови задацп које .је нисац овде унео, пису од велике вредности, но само привидно задовољавају захтев о концентрацији. Није потребно узимати највише из Земљоииса, јер тада ни.је вонцентрација. Везивање грађе је могућно и оно се не врши само на крају године, кад је већ програм довршен. 12. Многи су задаци са стварне стране без велике вредности, јер су у том погледу баш иеодређени. На пр.: Једно село има 670 станов. а друго 30 више. Такви су задаци : 2. 13; 1. 16; 4. 18; 1. 27; 2. 32; и јога другн. 13. НеприроднЈ-' су и немогућни задаци: 1. 19; 16. 21; 14. Из задатака се, уопгате, не види разлог рачунању; они не буде интересовање за рад, нити ио свршеном раду задају очекиваље. 15. Задаци нису ни расноређени како ваља. 16. У књизи има и погрешно употребљених израза : „часовничар и јувелир", „двајеслук", „додати на", „разложи", „раствори". IV. Рачуница и геометријски облици за III раз. основне школе од Илије Ђукановића Ова је књига била већ једном на реФеровању код г.г. Свет. Максимовића и д-р П. Вукићевића (Просв. Гласник, свеска за јуни 1903 год. стр. 653 и 654). Сад је поново упућена Савету, пошто Је писац поправио но нримедбама г.г. реФерената. Овако поправљеној ми замерамо: 1. Одредбе о рачунским радњама, ако се већ хоће да уносе у овакве књиге, не треба да се изводе одмах после само једног примера. 2. Има ствари, које нису за оваку дечју књигу, на ир. на страни 26: „Рачунање с малим бројевима брже се врши усмено. Нема нарочитих правила