Prosvetni glasnik
наукл и настава
169
треба да оуде за умивање? - А која је вода чиста? — Која је нечиста? — И не само мутна него ни устајала вода није чиста и добра, Кад дуго стоји, она као да иструли и у љој се занате безбројне животињице тако ситне да се очима не виде, нсго се само виде на оно стакло што уве.шчава много. И онда да се уплашите какву гомилу ових животињица видите! И кад нијемо ту воду, ми све те животињице унесемо у себе. Отуда иостају многе болести веома опаке и тешке, којима често нема лека. Зато се увек боље и умивати свежом или „тазе" водом; јер у њој тога нема.. . А кад треба да се умивате? Зашто у јутру? — А зашто у вече? — А чините ли ви то? — Слободно нека дигне руку онај, који се не умива у вече, кад хоће да спава! — Тако је. Ја сам знао, да вас има много. Обичај је, да се људи умивају у јутру, и многи и не знају зашто се умивају и како треба да се умију. А у вече, зато што су дремљиви, и људи и деца обично се не умивају; а то није добро. Баш у вече је још више потребно да се умијете, пре снавања, те да оперете ону прашину која је дању нападала на вас, која вам се завукла и у нос и у уста, те да не легнете с њом, већ да легнете чисти. Онда ће вам и постеља бити увек чиста, а то је и потребно, јер у њој лшвите и дишете целе ноћи... С тога запамтите добро: да су оно лена деца, коју мрзи да се умију у вече, и да она зл.о раде кад се не умију! Није истина да се тиме расане и да носле не могу да заспе, него напротив, кад се умију и легну чиста, снавају још боље. Хоћете ли ви од сад да се умивате кад хоћете да легнете ? — Ко хоће нека дигне руку! — Али немојте само речима да обећавате! Боље и да не обећавате па да чините, него да обећавате а да не чините. Ја ћу доцније да нитам ваше родитеље, па ћу да видим ко чини а ко не чини ?... — Шта имате да запамтите за руке ? — Зашто руке ваља прати још чешће? — А од чега се руке највише прљају? — Где се та нрљавштина највише скупља? — Зато шта ваља радити? — Колико пута најмање треба да сечете нокте у недељи дана? — Кад? — Зашто ? — Је ли добро јести прљавим рукама? — Зато шта ваља да радите ?... Рукама дирате и кучиће и мачиће и можда и друге животиње; и ако руке после не онерете, особито пре јела, онда многе болести можете нренети са тих животиња на себе. Зато занамтите: да ништа не узметс за јело у руке докле их најпре не оперете. Шта имате да запамтите? — Ко није запамтио? — Кажи ти још једанпут! . . . Једанпут се разбола једно дете сасвим изненада. Нешто почне јако да га чупа ио трбуху и оно стане да повраћа. Родитељи се поплаше п дозову лекара, Лекар нађе, да се дете отровало!... Онда брже да лекове те једва спасе дете. Азнате ли, како се ово дете отровало? Оно је дирало неке боје. Мајка је месила за ручак неке колаче, на не знајући шта је дете дирало рукама и да није опрало руке, она му да мастан колач у нриросвктни гласник, i. жњ. 2. св., 1905. 12