Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

323

лростору, о тедима. Кожно чуло јо најопштије и најпрвобитније, механичко чудо, из којега су, по историјп развића, диФеренцирањем постади сви остади чудни органи 4 ). Кожним чудом дето дозна агрегатио стане теда, њихову површину, тежину; н >им се изазивају осећаји притиска, температуре и бода. Бдикс и Годдшајдер откриди су на кожи нарочита места за топдоту и хдадноћу, а Фрај је заиазио Извесне тачке на кожи, где се наЈбрже, и друге где се најматве осећа бод 5 ). У тесној вези са кожним је и мишићно чудо, којим се изазивају мишићни осоћаји што прате све мишићне покрете. По Вунту пак, усдед покрета у мипгићима, згдобовима, жидама постају унутараи осећаји такнућа, који се по своме физиодошком седишту називају још осећајима мишића, згдобова и т. д. в ) Унутарњим, виталним чудом изазивају се органски тедесии осећаји, који извештавају свога носиоца о сгању унутарњих тедесних органа. Хемиска чуда укуса и мириса уводе дете у хемиски састав теда; чудо мириса (воњања) сдужи као подсетник органа за дисање нрема штетним гасовима, а чудо укуса спречава шкодљивим материјама удазак у жедудац. Говор и његово бдаго, свет звукова прима душа детиња помоћу механичког чула слуха. У давиринту ува Годцје пронашао т. зв. чуло за равнотежу (статичко чудо), које Вунт сматра као унутрашњи додатак општога чуда пипања'). Хемиско чудо вида даје свакако највише грађе детету за познавање света, барем у првој години; ну доцније, кад оно проговори, сдухје надмоћнији и од вида у психогенетичком погдеду. Прајер тврди да надражаји слушнога живца, уопште, много више доприносо духовном развитку детињем, ного ди надражаји виднога живца 8 ). Пошто се свекодико развиће душино започиње оеећајима чудним, то је за психогенезу занимљиво и важно пратити устопице ноступни развитак чудне радљивости у маде деце, од самог рођења њихова. Тим ће се задобити и кључ за разумевање душевних иојава у одраслих људи. С иравом веди Нрајер: „Ко хоће да ослушкује постајање и растење човечје душе, тај мора пре свега душу детињу да подвргне методском испитивању, тај је дужан да призна Физиологију као основу свекодике емпирске психологије 9 ). Стога је Прајер извршио многа посматрања о поступном развијању чула у почетку живота, с нарочитим погдедом на знатно учешће чуда вида у духовном образовању детињем. Ну, да ди има дете и пре рођења осећаја, и којих ? Искључени су осећаја вида, сдуха и мириса, први због мрака у омотачу, а други

$1к, стр. 16. — 4 XV. ЛУипсН;, бтшкМаз (1. Р8усћо1о§1е, стр. 46. — 5 1)-г М. Јаћп, нав. дело, стр. 14. — 6 V. \Ч игк]1. бгшмШав итд. стр. 57. — 7 \\ г . ЛУшкИ;, нав. дедо, стр. 48. 8 ЛУ. Ргеуег, Б1е 8ее1е с!ев КтДев, 6 АиД. стр. 117. — 9 \\ г . Ргеиег, Ха1;игл\ !88. Тћа1;васћеп и РгоМете, 202. стр. 111' Осветни гдасник, i. кн>. 3. св., 1905. 22