Prosvetni glasnik
НАУЕА И НАСТАВА
331
4. Избор градива с распоредом на поједпне месзце. Избор граднва из појединих наставних преджета и за поједине ступњеве врши се са извесних гдедишта. Из сваког предмета со бира само оно, што одговара вастштном задатку народне школе и што се заиста може обрадити за оно време, које нам стоји на расподожоњу. Мора со пажљиво избогавати онасноет, која додази од преоптерећености шкодо многом грађом. Градиво, у наставном плану издожено, чини минимум , а не максимум захтева, иза којих ће само ден учитељ заостати, а који вредан не сме прекорачити. — За сваки ступањ градиво мора одговарати дечјем духовном гдодишту. Оно, што .је просто и дако, бдиско и конкретно, јесте заниже, а што је пак изводено, апстрактно и теже јесте за вишз ступњеве. Сдедовање градива мораједновремено да нма у виду и ученикову моћ схватања и природу нредмета, ади инак мора да представља напредовање без нразнина, макар и не бидо сгварне (материјадне) потпуности. Распоред наставног градива у кругу једног нредиета назива се наставним током. Он може да буде анадитички иди синтетички; у првом сдучају води нас од цедине ка додовим у другом од додова ка цедини. У земљописној настави се нодази од познавања завичаја, па се продази на округ, земљу и т. д. Наставни токје, дакде, синтетички. Ади у вишим разредима нодази се од посматрања земље као небеског теда, да би се потом дошдо до мора н појединих додова земље. То јо ток анадитички. Наставни ток сваког продмета се мора дедити у мање иди веће дедово идн груие, које одакшавају не само учитељу наставу, взћ и ученицима задржавањо у духу, и дају придике, да се по њима градиво свезано обнавља. У кругу наставног тока појединих предмета се морају знати везе онога, што је раније предавано, с градивом, које нозније додази, тако, да се то позније градиво надовезује на старо ц номоћу њога објашњава. У рачунској настави со то разуме само собом, јер оно, што је ученик у кругу бројева од 1—20 научио из четири вида рачунања, унотребљава н доцнијо у сваком рачунском предавању. На гоограФске нојмове, које смо задобиди у предавању познавања завичаја, враћамо со несвесно и кад отпочнемо проучавати и удаљене и туће земље. Ако је оправд'ано у једном и истом наставпом току потпомагати везу градива, што једно за другим сдедује, то је то исто возивање неопходно између многих наставних токова, који једно поред другог теку и који се једновремеио обрађују, имено у кругу једне струке предмета. Тако н. пр.: историју мука Христових ваља обрађивати једновромено с другим чданом симвода вере и иесмама, које се певају страсно недоље, и све ваља да се односи једно на друго и да се објашњава једно другим, У том емисду је и Август Херман Франке 1 хтео ,да децу неком врсгом историјског катехизиса упозна, како је све у вози, што им јо иотребно да знају и верују." — Ну, наставни пдан ваља да има у виду н такве одиошајо, који чине, те се еродно градиво може једноврзмоно обрађивати и једно другим расветљавати и учвршћивати ио само у кругу једне настаЈвне обдасти, већ се васцеди шкодски наставни материјад мора тако уредити, да поједине ствари у њему не
1 Киг/ег ип(1 ешЈаШдег ТЈШетсШ, \\'1е сНе Ктс1ег гит луаћгеп ОоивеН^коН ип(1 сћтШсћеп К1и§'ћеН аизиШћгеп зтД. 1702.