Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

335

ДРУГИ ДЕО РЕВИЗОР И РЕВИЗИЈА 1. Ретшаор а) Његово звање и* љегова дужност. Нећемо се у оквиру овог рада забављати питањем о шволском надзору, које се тако живо прет; еса, и хоћемо да имамо обзира само према одношајима и установама онаквим, какве јесу. У Пруској је школа државиа установа. С тога се и школски надзор у свима инстанцијама врши у име државе. Свештеницима је, с ма.шм изузетком, предата инспекција над шкодама њихових парохија. према којима су стварно у истом одношају као и пре закона о школском надзору од 1872. Окружну шкодску инспекцију у ведикој већини врше суперинтенданти (нека врста протестанских црквених старешина) иди други, нарочито за то одређени, свештеници уз свој остали посао; у мањини нак постоје окружни школски надзорници као засебни чиновници, којима је ревизија гдавни посао. Без сваке сумње дужност .је садањих школских надзорника, да се својој надзорничкој служби посветс с оном збиљом и с оним самопрегоревањем, које тако важна ствар и заслужује. Тада ће школа у њезиној садашњој организацији напредовати и све ће више постајати од ње оно, тпто она у опште ваља да је: народни завод за васиатање. Разуме се, морамо овде истаћи зп,хтев, да сви школски надзорници морају имати јасан иоглед на биКе, задатак и наставу нчродне школе или се морају с тиме уиознати. Где нема тог погдеда, нема ни унутрашњег оправдања, што надзор у опште постоји. Школски надзорник, који то не зна, мора све то задобити. Ту дужност истичзмо му најозбиљније! Педагошко образовање шкодских инспектора није тако ретка ствар, као што би многи хтели. Многи наши (т. ј. пруски) месни и школски надзорници су и сами раније били наставници и то по свршетку теолошкихиспита, на којима су морали дати рачуна ио своме педагошком образовању. Велики број ових надзорника полагао је испите за ректора или учитеља у средњој школи. Семинарски курс кандидата за проповеднике није имао други какав задатак, до да им пружи познавање бића и начина образовања у народној школи. Тај курс је за то довољан, ако је бидо правилног вођења и добре воље. Истина, свако зна, да се за шест недеља не може задобити заокругљено педагошко образовање. Али су одатле могле да се јаве корисне побуде пре свега за саму наставу, коју будући свештеници по сили свога звања морају врпгати. А сви су и даље предавали религију оним, који се конФирмирају 1 . Па чак и међу оним, који нису хтели полагати испит за какво учитељско звање, има велики бро.ј ваљаних и увиђавних школских људи. Многи су учитељски синови, који су упознати од ране младосги са школским послом и имају љубави према њему 2 . Али понеки од њих,

1 То је протестантски дрквени обред, који се врши по свршетку основне шкоде, а за који је потребно претходно извесно религијско знање. Ирев. 2 Ово је све слаба одбрана наслеђеног постојоћег стања у Пруској. Принцин је как. да шкодски надзорници могу бити само теоријски и практички спремни педагози. Тај захтев мора и тамо продрети. Прев.