Prosvetni glasnik

338

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Истина, ствар је потешка. Тешкоће су често због одношаја, ади већим делом због личности. Није редак случај, да је главна препрека, што не постоји добар одношај између шкоаског надзорника и учитеља, у самом учите .Ђу. Тада школски надзорник ваља да се размисли о томе, шта ваља да ради и како да се ионаша, те да измени учитељево схватање и да га нридобије за добру ствар. Надувеност се не одстрањује надувеношћу. Спољашња победа је врдо често у ствари пораз. Истина се може употребити званичан положај и ауторитот, те да се надувени учитељ отера у границе, да се казни и.л и- понизи, али ко ће бити тако наиван, те да поверује, да је такав учитељ тиме и поправљен? Може се, истина, спољашње коректније понашати, него ли раиије, али срде његово и поред свега тога остаје не само исто, већ унутрашња мржња ојачава унутрашњу онозицију и чини човека горим. А то тек није намера школског надзорника, који хоће самој ствари да служи. Он ваља да гледа како ће да иоирави човека, који му је што крив, а то може извршити само несебичном љубављу, која је трпељива и милокрвна, која не тражи своје, која се не може раздражити, која се свему нада, све трпи. Имати такве љубави није лако, а нарочито не према људима, који нам свакога дана пркосе и нас драже. Заиста не; али ни апостолска намера није била, да нам поставе лаке задатке, већ да вршимо вољу Божју, који нам се јавио не с тога, да о њему знамо, већ да чинимо оно, што је он чинио. Ко хоће да је Хришћанин мора се озбиљно покоравати библијским захтевима и прописима, па их вршити чак и тамо, где би се иначе човек силно противио. Љубазношћу и добротом, часним благовољењима и самоодрицањем може школски надзорник, ако је само мирно доследан, да изведе на прави иут и незгодног, надувеног и себичног учитеља, тедапостане скроман, пријатан и вредан човек Али, ми смо у срећном положају, те просечно мало имамо неразумних, неваспитаних, неучтивих и неуредних учитеља. Великој већини лежи на срцу, као што је речено, да живе ради свог лепог иозива. Без погрешака, разуме се, није нико, те због тога дају учитељи баш месном школском надзорнику, с ким су у ужем званичном саобраћају, често побуде, да њихов рад не одобрава. Највише тужаба има противу поноеитости и опозиције млађих учитеља. То је често с пуним правом. Учитељ постаје врло млад самосталним чиновником, па није никакво чудо, што собом доноси и омладинске грешке. Служба, коју добија у своје године, када се кандидати за виша звања још припремају, има велику важност и самоеталноет. То осећа сваки млад учитељ, те је отуда лако разумети, што и себе отпочиње сматрати одвећ значајним. Узме ли се уз то, да су се многи учитељи васпитавали у најпростијим нриликама и да не знају за облике опхођења образованих кругова, то ће нам бити лако и објашњење њихових ногрешака. Ако се школски надзорник, који јеи душевни старадац учитоља, заузме, да задобије учитељево поверење помоћу пријатељске предусретљивости, добротом и стриљењем, иријатељским опраштањем Формалних погрешака, то ће ускоро задобити пријатно искуство, да се учитељем може без тешкоћа управљати и да се учитељ отпочео старати, да задовољи евоје претиостављене и поправи своје ногрешке.