Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ О НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЗА 1904

379

нополисана проФвсија људи који живе у Београду, него да на њој раде и они што су по другим местима у Србији. Због тога док се год не створе погодбе за ову врсту позајмица, о правом помагању у неговању наука, наротато националних, не може бити ни речи; све док се те погодбе не испуне, она ће помагати само један део научних радника у њихову раду. На раду пак ширења чародног образовања Народна Библиотека још мање може радити, јер она нема ни најбитнијих потреба, а незгодно јој је и било постављати тај задатак, коме служе библиотеке друкчијег карактера него је ова и њој сличне свуда у свету. Недовољан кредит из кога ће се, доред књига потребних за неговање наука и свих публикација српских, о српском народу и његовии суседима, моћи набавити још и књижевна и научна дела, којима ће се потпомоћи извођењу овог задатка; битни карактер Народне Библиотеке, која слично својим другама у првом реду има да прикупи све врсте иубликаци.ја српских о Србима, па тек да тада услужује најшири круг посетилаца; одредбе у закону и у правилима о послузи књигама из Народне Библиотеке; локал у коме је данас Бнблиотека смештена; и сувнше мали простор њених. читаоница, који никако не може да ирими могућн број читалаца; врло незгодан распоред њених одаја у којима су смештене књиге и који отежава манипулацију њнма; недовољан број послуге и нижег библиотечког особља као и време рада у Библиотеци — све су то узроци који нити су дали могућности, нити ће је моћи дати да Народна Библиотека с успехом ради и на остваривању тога задатка. На томе је Нар. Библиотека досад раднла на два начина: позајзшцо.« књига изван својих локала и давањем књпга читаоцима у читаоницама. Ну нрви начин извођења овог задатка онемогућавају одредбе законске о новчаној кауцији, коју не могу положити баш они, ради којих је у закон унесен овај задатак. Па ни други начин није остварљив, у првом реду због немања довољннх локала за читаонице, а потом и са других поменутих узрока. Да се првим начнном омогућн извођење овога задатка Народне Бнблиотеке, једпни излаз био бн укндање новчане кауције. Међутим та је одредба у закону спасоносна но одржање библиотечке нмовнне, јер је многогодпшње искуство довољно показало како је бпблнотечке књиге не само штетно давати без новчане гарантије сваком ко их затражи него и најугледнијим људима, који су овој установн нанели осетне штете. Та одредба у закону треба да остане све док наш свет не стане правилннје суднти о својој дужности н о туђој својини. Јер оно што сам у прошлогодишњем извештају поменуо, морам сада да нагласим: да је нехат света у овом погледу тако великп, да се има незгода чак и поред дате новчане гарантије. За такав пак суд дају ми разлога не само константоваие незгоде од тога ранијих година, него и неки случајеви из ирошле године. Било је лица, која су за узете књиге положпла кауцију у напирима од вредности, и кад ниеу вратила књиге на време, удрава Нар. Библиотеке морала их је у два или три маха опоменути н најзад известити да ће им залогу изложити дродаји и тако се надлатити за невраћене књиге. Стога Народна Библиотека на овом задатку може радити само на другн начин: давањем књига читаоцима у читаоницама. Само је данас и тај начин рада доста огранпчен недовољним дростором читаоннца, временом рада и бројем нижег особља. Због тога ће Библиотека овај свој задатак моћи изводити потпуно тек кад добије локал према чл. 4, особље према чл. 9, н дотацију дрема чл. 30 закона о Народној Бнблиотецн од 23 јануара 1901