Prosvetni glasnik

406

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

узети шири круг, а то ће бити све оно што се е какве највише тачке у околлни може сагдедати. То би се могло подел.ити у некодико посматрања и прећи страну по страну света, или мало по ма.зо, прелазећи најпре најглавније ствари па после оно што је споредније, или најпре земљиште (брда, пданине, додине и реке) па после насеље (градове, важнија седа и друмове, који их спајају). * — Децо! Сутра ћемо ићи у поље, и то још мадо даље но што смо до сад ишли. Зато понесите штогод за јело. Јер ако буде лепо време, ми ћемо остати цео дан. Од ствари понесите само таблицу и крижуљу Сутрадан полазак као што је напред поменуто. Путем ће се ићи полако те да деца имају довољно времена за разматрање свега што се уз пут може* видети. Нагон за носматрање и за сазнавање је ту, само му ваља дати прилике да се задовољи. И душа, исто тако као и тело, развија се сама, само треба да јој помажемо и да је чувамо од штетних утицаја. 0 аного којечему што деца сад виде биће разговора тек доцније у школи. Сад се поред добитака за здравље и поред буђења осећања естетичких, религиских и моралних, још и купи интелектуална сирова грађа, да се после, у згодној прилици, подиже од ње интелектуадна зграда. Ту се виде: различне куће, разни алати, разно биље, разно дрвеће, цвеће, траве и коров, разне животиње велике и мале до најситнијих, разни људи и њихове нарави итд. Зато треба ићи лагано и бавити се код сваког предмета, који даје каква интереса за посматрање, онолико колико то интерес дечји буде захтевао. А кад се дође на највиши вис, који је учитељ изабрао за посматрање шире околине, онда ће се деца најпре добро одморити и дивити величини хоризонта, који је ту много већи него у низинама, и лепоти погледа. Сад се највише може дати деци појам о мору, ако им се каже: да замисле да је свуд наоколо вода, а ми да смо овде на каквој лађи или острву. За тим ће отпочети носматрање. Учитељ ће казати ученицима да се наместе онако како ће најбоље сви видети оно што има да се види. — Боривоје, поброј све што опкољава наш град (или место у коме је наша школа)!... Је ли Воривоје побројао све ? — Шта је изоставио? — Шта још? — Сад ћемо да гледамо, шта има даље од овога, свуд паоколо. На којој смо страни ми сад од школе или нашег града? — По томе, где нам је сад исток? — Где је запад? — А где је север и југ? Окренимо се прво истоку! — Да гледамо све што имамо на тој страни! — Која је оно највећа планина пред нама? — А које је оно мањс брдо до ње? — Која се оно варош види испод ње? — Онуда, поред ње,