Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

413

сметња. За депо читаље дакде нотребно је и једно и друго: и логично и механично читање. С тога и треба на обоје ово пазити подједнако. 1 Читању је на крају крајева задатак: да читањем долазимо сами до садржине онога што читамо. Ади баш да бисмо до тога дошли, ми морамо постићи извесиу лакоћу у читању, те да тачно и без сметња изговарамо поједине речи и речениде. А то се може учинити само марљивим и дужим вежбањем у шчитавању речи одмах чим се које сдов > види. Погрешно је и гонити децу да кажу одмах цеду реч, особито ако је она веКа, јер деца онда више иогађају но што шчитавају; а кад погађају могу и не погодити, а тако се науче да греше, да теже речи изговарају погрешно као и код срицања. 2. Читање из Читан^е Читање се у овом разреду врши највише из Читанке за овај разред. Нема сумње, да ће се из бољо Читанке дакше постизати оно што ее жеди, а то је течно и депо читање с разумевањем. Ади се и незгоднијим Читанкама постиже бољи успех кад се поједини комади обрађу.ју како ваља. Пре свега не мора се ићи оним редом, којим су поређани чданци у Читанци, обично ради какво системе или прегдедности, него их ваља узимати по дакоћн, занимљивости, вези с остадом наставом и по добу годишњем. Очевидно је боље, да се најнре узимају ствари дакше и занимљивије, па посде теже и сухопарније. Исто тако кад се о чему предаје, онда ваља о томе и читати из Читанке. Као што би неупутно бидо иредавати у продеће о берби, у дето о сиегу и у јесен о Ђурђеву дану, исто би тако бидо погрешно о једном предмету предавати сад а о њему читати други пут, „кад дође на ред." По овим захтевима можда би се у гдавноме могди поређати и чданци у Читанци. 2 Ади ако то ни.је учињено, што није ни дако извести досдедно, онда насгавнику мора Читанка да буде магацин, из којега он вади кад му шго затреба.

1 Да је стара школа занемарииала разумевање иа ио томе и извођење поука из онога што се чита, и предазила одмах с механичког читања иа граиатичку »анализу/ то је свима добро нознато. Но да наведем један пример до какве ансурдности може доћи у свом нретеривању нова школа. На једноМ исниту ја опазим, да дете оно што је исиричало чита не мичући главом и гледајући непрестано у једну тачку. Ја му рекох да стане, и оно стаде. Онда му најнре нађем једну реченицу у тој причи и рекнем: деде одавде! Оно стаде да муда и после дужег мучења настави одатле даље. али онет гледајући укочено у једну тачку. За мене већ би јасно, да оно чита наиамет, унраво да не чита него декламује. С тога отворим читанку онде где нису читали, где »не знају,« јер им то »госиодин није причао," и кажем му да чита. То дете није могло ни да просриче поједине речи. а камоли да чита течно па макар и без разумевања! А кад сам му, чуда ради. нружио другу књигу, оно се чудило и чинило му се, да у њој ни слова не познаје!

2 Читанка мора бар приближно да буде уређена но овим захтевима, јер .је врло незгодно да деца преврћу по свој Читанци пре но ш-го изуче цифре до 100; а