Prosvetni glasnik

наука и настава

453

екгп и А. Г. Екобсонг. Петроград, пздагае Подвнжного музел Р. Т. 0., 1903. Већа 8-а 60 с 2. издаље). Ц. 30 к.' 2 3. 1. и II. свеска ботаничког атласа. Морфологија, анатомија и физиологија биља. Саставио и нацртао А. Г. Генкељ, ириватни доценат петроградског универзитета. Свака свеска садржп 14 зидних таблица (18 X 14 вершкова). Ц. од свеске с текстом 4 р. 4. Текст ради објашњења збирке „Корисни минералп". Ускоро ће музеј издати „Низ најпростијих огледа из физике за основну наставу" и „Нормални каталози-сиискови очтмедних средстава из свих дедова јестаственице". Све горе изнесено показује, да Покретном музеју, сем непосредне делатности, нису туђи и други задаци, који се слажу с разним странама образовања и самообразовања. Као што се већ видело, музејев рад с обзиром на те задатке ваља тек организовати и развити како треба, ради чега, сем нових интелигентних сила, треба још и материјалног обезбеђења нашег музеја. Данас се може рећи, да је у музеју организован само његов основни рад — издавање на привремену употребу очигледних средстава и слика уз пројекционе апарате. Ко се користи овим сродствима ? Из извештаја управе нашег музеја за 1899.-1900. годину, види се, да су се музејским збиркама и предметима користиле ове школе и просветне установе: школе за раднике и раднице, школе за радничку децу, стручне радничке школе, народне слушаонице, недељне и вечорњо школе, основне школе, варошке школе, средње школе за мушке и женске, учитељске школе итд. Псто тако њима су се користили и ученици и ученице разних гимназија, слушатељице Женског медицинског института, студенти нетроградског универзитета, слушатељице разних стручно-научних курсова. студенти разних академија и 93 приватна лица. ,На тај начин, вели се у поменутом извештају, где се све те школе и просветне установе наводе поименце, као и заводи, којима припадају ученици и ученице наведених школа, музејем се користидо 157 завода и установа, 139 породица и ученика и ученица разних школа и курсова." Из овога набрајања види се, да се музејским очигледним средетвима користе најразличнцји престонички просветни заводи и установе — више, средње и ниже школе, недељне школе и курсови за одрасле, народне слушаоницн, а исто тако и породице и поједииа лица. 0 брзини тражње музејских збирака и предмета може се судити понајбоље према овим цифрама и.з ранијих музејских извештаја :

2 Озо је тако згодна књижида због добро изабраиог градива и због сасним иростих и јевтиних аиарата. да је вреди превести.