Prosvetni glasnik

506

дросветни гласник

XII Прочитан је реФерат г-ђица Христине Ристићеве и Катарине Пав довићеве, класних учитељица Београдске Више Женске Школе, о књизи: ,Српска девојка", коју су у рукопису поднеди Даринка Др. Ћосића и Драгомир М. Ћосић, учитељи из Лазнице, и молиди за одобрење да се може употребљавати за иокдањање ученицама старијих разреда народних школа и да се може набављати за ђачке књижнице и народне читаонице. РеФерат г -ђица Ристићеве и Павловићеве гласи: Г^авиом Просветном Савету Својим пнсмом Сбр. 14 од 16. јануара ове године унутио нам је ењпгј; „Српска девојка", да је прегледамо и дамо своје мишљење: да ли се ова књига може употребнти за поклоне утеницама старијих разреда народних школа и да ли се иста може препоручити за набављање Ђачкнм Књижницама и Народним Школама. Захвалне на поверењу, част нам је поднети Главном Просветном Савету наш извештај. Ењигу смо прегледале и свакако морамо похвалити намеру њених уред ■ ника. Ењига са оваквом наменом, није на одмет ни народима богатим књижевношћу за женску омладину, а нама је преко потребна. Жалимо што г. г. уредници нису постиглц своје намере, — зацело са немогућности да приберу дела за овако лепу и корисну намеру. Нама се чини, да су г. г. уредници „Српске девојке" хтели, да девојчицама од 10—14 године даду за забаву и поуку књигу, чији би поетски и прозни састави имали за предмет женско чељаде. Даље, ти би састави имали за циљ, да девојчицама, које се даље не школују, послуже као средство за етичко и естетичко образовање, а уједно, да оне и нехотично читањем тих састава унознаду наше најбоље писце Ако би ово био задатак ове књиге, онда, да би она одговорила потпуно тој сврси, ваљало је да у исту уђу поред Змаја, Јакпшћа, Суботића, Драге Дејановићеве, народних умотворина, и другп наши одлични писци. Не би згорег било рећи што и из живота истих. Међу тим и овде поменути писци употребљени су врло мало и што је најгоре без избора. Такод од Змаја 1 имамо ове четири песме: Једној девојчицн у сиом"ницу; Певачица; Еако сестра иева кад малог брацу љуља: Сриска мајка. Од Јакшића: Сироче. Од Драге ДејановиЂеве без потписа преполовљену и нетачно преписану песму: Срикгта је моја мати. Сад долази што је најважније, да се види нарочито како су и колико су г. г. уредници пазпли на избор градива, .јер кад се књига намењује женском чељадету од 10—14 год., дакле у добу, кад није ни дете, ни девојка, онда нарочито ваља да се пази на избор градива. У место, да машту шипарице упутимо ваљаном узору, незгодно изабраном грађом ми је одводимо с права пута.... У оваквој књизи не може бити места песми Ђрдничка кула, у којој се поред једне незгодне братске шале износи Српска девојка као тровачица, ма да је та песма нначе- „дивна балада", н ма да ју је баш по

1 Од Змаја имамо бар у најновије време четири врло иристуиачне збирке десама. Издање Срп. Књ. Задруге. 2 Внди Предговор Епским песмама Јоваиа Суботића од Љ. Ст.