Prosvetni glasnik

514

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

да се о државном трошку одштампа као помоћна књига за учитеље основних шкода. РеФерат г. М. Влајића гласи. Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет упутио ми је писмом својил од 12. дедембра ир. год. СБр. 105 на преглед и оцену дело : „Методика земљописне наставе у народној школи", које је г. Михајло Станојевић, учитељ из Београда, израдио и у рукопису поднео Министарству с молбом, да се штампа о државном трошку као помоћна књига за учитеље основних школа. То дело прегледао сам и вратио према писму Савета, да се достави и другом реФеренту на оцену. Сада иак подносим о томе овај свој реФерат: При чптању н прегледању те „Методике" ја сам према ономе тражењу г. Станојевића, поглавито обраћао пажњу на то, да ли може све оно, што је у њој изнето, било укупно, било у поједнности, иослужити учитељима као помоћ и олакшица у њиховом школском раду, те да они „земљописну наставу у народној школи" боље изводе и ма и најмање унапреде. Узимам да је нисца „Методике земљописне наставе" покренула на ннсање овога дела поглавито, ако не и једино жеља ктежња, да се наша сиромашна педагошка књижевност умножава бар толико добрим делима, којима би се ма и најмање унапређивала наетава у народној школи. Таква жеља и тежња врло су похвалне. У нас је мало добрих дела, која су кренула у напред наставу у народној школи, а много је оних дела, која су писана просто ради шнекулацнје н материјалне добити, — све на рачун народне наставе. Али само добра агеља и тежња долазе редовно до погрешног резултата, кад се за њихово оствариваље не иснуне све потребне погодбе. Наставници и наставннце народних школа, сви, осем можда врло мало г а броја, толико су својим стручним школовањем спремни и упућени у школскоме раду, да се заиста могу и даље сами усавршавати у своме иослу, кад им се за то пружи подесна прилика. Поред осталога, њима је за усавршавање заиста потребно да имају за читање и добрих књижевних дела. Али ова вњижевна дела морају имати у себи и нешто више и нешто боље, него што има онај, који хоће и треба да се читањем усавршава. Писац „Методике земљописне наставе" као учитељ, по свој прплици, осећа и сам тегобу и невољу, која обично наступа и обузпма радника кад не долази до повољнога успеха ни после, пошто је уложио повећи труд у школскоме раду. Тражио је тој невољи лека код неких ппсаца, а иарочито код Руша, по којем је своју „Методику" и израдио, па је, у уверењу да је нашао, пожурио се одмах да га и својим друговима, учитељима основних штола, понуди и то преко Министарства просвете. Али из ове његове „Методике", из свега онога, што је у њој изнео, вндн се јасно, да није умотрио ни узроке, са којих наступа неуспех у иредавању земљописа, па није могао наћи ни оно, чиме би се ти узроци могли отклонити. Писац врло погрешно мнслп, кад налазн да учнтељи наших основних школа, његови другови, још не знају ни „Важност и задатак земљоиисне наставе у народној школи" (наппс II одељка на 6 табаку); ни „Избор градива" (напис III одељка иа 9 табаку); ни „Распоред градива" (напис IV одељка на 11 табаку); ни „Место земљописне наставе у наставном плану и црограму" (напис VI одељка на 13 табаку); ни „Најглавније захтеве модерне Дидактике у настави овог предмета" (напис VI — опет VI —- одељка