Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

621

једну нросту компилацију, него је унео многе погрешке из некритичних извора, којима се нослужио н целом раду дао је вид летописачкога излагања, који никако ннје за препоруку. „Историја Шапца" са материјалом који је у њој употребљен и са оваквпм излагањем није историја једнога града, који има своју прошлост, него хроника ратних догађаја. Да н ова хронпка није потпуна, није свагда тачна и тиче се великим делом исто толико целе Србије колико и самога Шапца. За историју овога града има толико података у досад објављеној и познатој грађи историјској, да се нз ње могла добити много боља и потпунија историја не само ратовања на Сави него и Шанцу, као трговатком и административном средишту, како у доба турске владавине, тако и за време аустријске окунације. И да су употребљенп сви ти подаци, књига би била боља, материјал у њој пробранији и критичнији, а у место летописачког начнна излагања добио би се низ слика нз политичке, културне и ратне историје Шапца. Даље тим би се показао као непотребан цео први одељак (стр. 5—15), јер њшм нитн се што исправља, нити ново доказује, међутим запрема и сувише простора и говори противу онога зашто писац моли да се препоручи. У „Историји Шапца" има и погрешака стварних, које се сада у штампаном тексту не могу поправити, н показују како је компилација неснретно вршена. Дан пада Шаица 1521 год. није тачно обележен (стр. 20); није тачно излагање у 9. п 10. реду на стр. 21, јер тога у наведеном извору нема; погрешно је одређивање пололгаја Шапца у царевини турској крајем XVII столећа (одељак други на стр. 22); није истина да је под Бечом 1693 године било 15000 ускока, јер их нпје никако било (одељак трећи на стр. 22); одредба из уговора о Иожаревачком миру у реду 27 и 28 на стр. 31 не постоји; итд. нтд. Кад се још свему томе дода да у књизи има доста неспретних реченица, да је начин излагања тежак и нимало занимљив, и да има речи које деца из основне школе не могу разуметп, тада ће се чак и многи учитељ наћи у незгоди, ако му се ученик обрати за објашњење, — јасно је како ова књига не може послужнти сврси којој је писац намењује. Ових пак погрешака и недостатака, заједно са стварнима горе поменутима, има толпко да бих наводећи их морао прерадити и тако прерађене саопштити читаве партије из „Историје Шапца". Али ја се надам да ми Гл. Просветни Савет неће замерити што што то нисам учинио у овом реФерату, коме није сврха да буде критично претресање историјске грађе и плана за историју Шапца, о чијој се прошлости има шта писати. 10. Фебруара 1905 год. Београд. , ј ов . н„ Томпк Ирема овоме реФсрату г. реФерента Савет је оддучио : да се ова књига не може употребљавати за поклањање ученицима о испитима, нити набављати за књижниде народних шкода. Г. Јовану Н. Томићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је двадесет (20) динара. VIII Прочитан је реФерат г.г. д -ра Чедомиља Митровића и Јована Н. Томића, редовних чданова Савета, о кривиди г. Јована Цвијовића, учитеља из Затоња.