Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
541
Наставним програмом није одређено које ће декдамације учитсљи узети за овај разред. Зато их онн могу бирати но свом нахођењу и према месним приликама. Јер је ружно и недогично, да сељаче декдамује о „лутки", а мада варошанка о свом јагњету, а често га није ни видела, а камо л.и имада. (Наставиће се)
ИЗ НЕМАЧКЕ ГРАМАТИКЕ
(СВРШЕТАК) Као што сам већ поменуо, образац за средњи род основа на -п претрпео је тако исто знатне измене. Он се ни.је могао одржати већ ни с тога што је број именица које су се ио њему мењале од вајкада врдо мади; њих ни у германском нема много, а у старом високонемачком иду и у једнини и у множини као ћегга само још: оиди (Ап§е), бга (Оћг) и тсап§а (\Уап§е). 1 Уз ту окодност дошда је и једна и друга. Кад су при крају старог периода у високонемачком пуни самогдасници крајњих сдогова осдабиди у е, онда се први падеж једнине ових основа изједначио с првим падежем једнине основа на -ја, којих има и средњег рода, и тако су два у старом високонемачком сасвим различна обрасца (ћеШ-ВеМ, осн на средњег рода на -ја, ои§а-Аи§е основа на -//)
8ш§.
N0111.
ђеШ
ои§а
Оеп.
ћеиез
ои§еп, ои§1п
1Ја1.
ћеИе
ои§еп, ои§1п
Асс.
ћеШ
ои§а
Р1иг.
Хот.
ђеШ
ои§ип
Оеп.
1зеиео, -ш
ои§бпо (-ои)
Ва1.
ђеШт, -т (-ит,-оп)
оидот -оп
Асс.
ђеШ
ои§ип
у средњем високонемачком један другом знатно ближи, као што псказују облици 1 ЛУап^е се још у средњем високонемачком јавља и као {'егшшшшт, а данас је, као шхо је иозиато, само женског рода. Овај је ирелаз дошао отуда, што је именида ЛУап^е иоред номинатива једшгае имала и делу множину као основе женског рода на -п, н. др. 2ип§е, п што су облиди множине у много дешћој уиотреби од облика једнине. Сличан је случај и са именицом \\ г аИ'е, која је у средњем високонемачком такође средњег рода и гласи Даз 1Л'а1еп; код ње је дакле само заједнички облик за множину са основама женског рода иа -и био довољан разлог за дромену рода. (Стари средњи род ове речи очуван је даиас у доњоиемачком облику с1аа ЛУарреп. који се. наравно, употребљава у другом значењу).