Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
657
у хору, а нарочито се на н>нх васпитно утиче на заводским и другим свечаностима. Најстарији пак разред, у коме су васпитаници већ одрасли момчићи и девојке, упућују се у педагошкој вештини на нарочитим лекцијама и практично, и то тако, што помажу наставницима у раду с мањим васпитаницима, где се навикавају правшшо поступати с децом и циљусходно занимати их. Васпитаници, мушки и женски, долазе у.овај завод из свих петроградских народних школа, из гимназија и реалака, као и деца, која сј код куће васпитаваЈу или су свршила народну или тако какву школу. Интересовање за ову установу расло је како код ученика побројаних школа и омладине уопште, тако и код њихових родитеља и сгаралаца. „У последње време, види се особито јасно, вели Дањин, како расте интерес за занимања нашег завода у нашем друштвеном животу. Не помињући већ то, како нема краја распитивању и симпатијама од стране родитеља наших васпитаника, стално се може чути од многих лица, да се желе упознати с карактером и начином занимања нашег завода. У заводску канцеларију стално долазе пиема, с молбом за такав извештај. И мало то, него завод стално саобраћа с унутрашњошћу. Упоредо с престоничком, провинцијална штампа не једанпут је саопштавала својим читаоцима задатак и ток занимања у нашем заводу, а педагози и друштвени радници наше провинције стоје у преписци с нама, н. п. из Харкова, Курска, Смољенска, Черњигова, Вјатке и из многих другихместа. Тако у лето 1902. године, нарочито с циљем свестрано се упознати са заводским радом, дошао је из Кубанске области на Кавказу, инспектор народних школа и у току трију недеља нотпуно се предао заводском животу, радећи упоредо с другим." 1 Према овоме није тешко замислити, колика је навала деце на овај завод. Сваке године пријављује се толик) превелик број васпитаника, да их завод просто није у стању ни близу све примити. „И овај интерес, вели у наведеној књижици Дањин, од стране петроградске деце расте сваке године све то више. Тако је 1899. године примљено 800 васпитаника од 1500 пријављенпх. У јесен 1900. године пријавило се преко 8000, а примљано је само 3500, а у јесен друге године, 1901., пријавило се 14000 васпитаника, од којих је примљено 500и." 2 Три су ствари, које објашњавају овај интерес, вели Дањин тамо на с. 17. и даљо: „1. Извођење програма основано је на уверењу, да само оно занимање може имати утицаја на дете, које ће бити интересно за њега. Ради тога је свако занимање тако удешено, да, дајући богату храну
1 С. 15. и даље. 2 С. 16. и д.