Prosvetni glasnik
658
ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
дечјем срцу и уму, оно, заједно с тим, долази деци као забава, јер му је садржај привлачан и.жив. Па ипак то пије проста забава, која иде на то да испуни празничну доколицу: духовна садржина сваког занимања одреда не чини им пасивно, него напротив потиуно активно средство у васпитању деце. 2. Утицај, изазван занимањем у деце, условљава се исто тако наставничким односом према васпитаницима. Наставници су понајвише студенти универзитета и разних академија и института у рангу Факултета, ученице истих таквих завода, учитељи и учитељице народних школа. Наши наставници чине се заводским васпитаницима не као учитељи у обичном значењу те речи, него као старији другови и пријатељи. Зближавајући се с наставницима, деца, као што је природно, подчињавају се њиховом утицају. Такав однос даје наставницима велику могућност походити децу и код њихових кућа, како би, упознавши се с њиховим породичним приликама и животом, могли радити с обзиром на то у дечјем васпитању и утицати на васпитанИке заједно с њиховим родитељима, саветујући се с њима. Овом се могућношћу труде користити се штогод је могуће више сви заводски насгавннци. 3. Најзад, на децу неизмерно благотворно утиче заједничко васпитање дечака и девојчица. Организовано на основи разумног и интересног занимања, оно особито јако уједињује децу, развијајући лепше наклоности дечје душе. Навикавајући се на стални саобраћај оба пола, деца још из малена почињу гледати на такав саобраћај, као на свакидашњу редовну појаву, а то нормује однос оба пола, чинећи га простим, природним н наравственим. Практика је доказала, како поступно, корак по корак, заједничко васпитање, облагорођавајући, утиче на децу." Наравно, да се занимања не би могла организовати тако, да изазивају дечји интерес, кад заводски наставници не би се тако јако интересовали за ту ствар, бесплатно радећи у заводу. „Успех наше ствари, вели Дањин, с. 19. исте књижице, обезбеђује се њиховим непрекидним одушевљењем, које се изражава у енергичном раду. Узрок томе ваља тражити у сагласности заводског рада с оним тежњама, које живе у нашој школској омладини, тежње ка корисном, свесном друштвеном раду. У овом случају студентски рад излази особито користан не само за децу, него и за само студентство." „Разуме се, наставља Дањин, ваља пре свега узети у обзир ону масу разних струка, на коју наилазимо код ученика сваковрсних завода. Све те струке скупљају се у једну општу црту — све ће бити корисне, ако пођу упоредо са животом. На тај начин, будући слуга олтара, као руковалац наравственог просвећивања нашег села, удесиће свој рад тако, како би учвршћавао дечје васпитање у поштовању према народном раду свога краја, Правнику ће често доћи у својој практици сударати се с пољопривредним односима, који су тако рас-