Prosvetni glasnik

884

ЦРОСВКШД ГЛАСНИК

он моћи и лосле читавих недеља па и месеца владати у гдавноме својим предметом као и први пут. Ако ревизор држи, да се то од учитеља не може очекивати, то је за препоруку, да му на дан пре пријављсне ревизије поставиједан задатак, који ће он иодробно извести с ученицима. За време такве декције ревизор само посматра. Он не поправља погрешке, ни Формадне ни стварне. Он се не меша и ако му се ток разговора не би допадао. Он не куди погрешке у језику, он не опомиње децу да јасно говоре. Али ће ) чинити добро, ако од учитеља узме кратку писмену припрему за предавање, које држи. Том лекцијом ће учитељ показати, да ли је васиитно утицао својом наставом. Љоме иоказује, да ли је способан да размисли о датој му грађи и да је учини разумљивом за децу. Ту нам показује, да ли и како вежба дисциплину духа и језика. По тону предавања се може приметити, какав је његов духовни одношај према самом градиву и ученицима. Стеиен његове Формалне окретности служи нам као основица да закључимо да ли он, кад га нико не посматра, пушта да иде како иде, или се пак у свако доба стара за коректну Форму наставнога рада. Пажња ученичка, снособност њихова- да сама прерађују градиво и по том да нам га како ваља излажу, њихова извежбаност у говору, њихово опште суделовање пружа нам сигурно мерило за оцењивање учитеља и наставе његове. Ако за време наставног рада мора. једнако да опомиње: „Понови гласно!" или „Кажи у потпуној реченици!" то значи, да није навикао децу ни на јасно нити на потпуно изговарање. Ако пита само поједине ученике и с њима се забавља док већина седи без суделовања, то је одмах очигледно, да се' учитељ и својим обичним током наставнога рада није много старао, да сву децу равномерно подиже, већ шта више да је мислио, како ће извршити свој задатак, ако своје време страћи у разговору с нробуђенпјим или духовно најразвијенијим ученицима. Ако приликом свезаног излагања учениковог или рачунања мора једнако да помаже, то је доказ, да учитељ не зна, како ће ученике своје да научи самосталности и саморадњи. Ако се задовољава само тиме да, помоћу исецканих питања, испита градиво, без очитог разумевања код све деце, без примене на живот и срце њихово, то је доказ, да не зна шта је васпитна настава и како се она врши. Покадшто деца су навикнута и у стању су да мотре на извесне Форме учитељевих питања и изражаја, не мислеки при том ништа о ствари. То ће се обелоданити, чим ревизор упита, шта значе дотични изрази или ако се и сам, после свршеног учитељевог предавања, с децом о томе норазговара. Ако су деца питана васпитном наставом, која дух образује, то ће она моћи духовно да следују сваком току мисли, који не би превазилазио круг њихових очигледних нредстава. А ако то не могу, то учитељ не сме, као што се чешће дешава децу да кори, већ да.целу кривицу прими на себе, јер их није васпитао да мисле и опажају, већ је једино с њима учио голе речи. г) Гледишта за оцењивање Ако само време допушта, за препоруку је, да прво учитељ ради с ученицима, и то не само у једном већ у свима наставним предметима, које ревизија обухвата.