Prosvetni glasnik

1'адн.а главн01' просветног савета

1. 0 преводу могу одмах рећи да је добар и ако се могу наћи ситније грешке. Што се тиче самога дела оно се, по себи одликује прецизношћу деФИнидија и постулата као и доследношћу при доказивању теорема, што проистиче из консеквентне примене самога начина којим се доказују истине дедуктивним путем. Сем тога дело се одликује обилним нотицама из историје саме математике те тиче свакојако буди живљи интерес у ученика за значај појединих истина или и теорема. Али искључива употреба самога дедуктивнога метода при доказивању Фундаменталних истина чини, те се ово дело неће моћи са успехом употребљавати у нашим средњим школама. Шта више, Мочникова алгебра, која по прецизности деФиниција и консеквентности стоји ниже Хочеварове, овде одговара више задатку уџбеника за више средње школе, јер граФиским представама јаче утврђује извесне појмове. Писање математичких уџбеника а тако исто и нревођење и прерада за средње школе треба да има на уму, и ако се иише за одраслије ђаке, ону главну масу ученика, код које је виши развитак (нарочито у У и VI раз.) тек нешто иојмио. Код ових ученика је логичка моћ још далеко од тога да може издржати дугачак низ умозакључака чији је принцип у овоме:ако је а = 1) а I) = с = Л .... 4 = и то је а = и. Толике наиоре умне енергије могу издржати они дечаци који су не само одарени него и трудољубиви; чији. ум ради много интензивније са живим асоцијацијама са јаким иамћењем. Такав је број увек једна одабрана мањина ученика и само је она кадра доследно одржавати у смотри логнчки ланац а = ђ = с ... итд. до и. Могућно је да су многи ученици УП-ог и УШ-ог разреда већ извежбани у употреби дедуктивнога метода, али се то не можс рећи за оне из У-ог и У1-ог разреда. Са ових разлога налазим да би Хочеварову Алгебру требало још у нечем прерадити, сем онога што је г. Вукићевић учинио. Ова допуна јесте онај елеменат који мора пмати сваки добар уџбеник за више разреде средњих школа, тако, да она непосредио помогне самоме утенику као доказно средство за прецизније и савршеније појимање броја и бројне области. Од такве допуне се може с разлогом очекивати генералисање појмова о броју, почев од апсолутних или природних до супротних и разломљених, а одатле на рационалне, имагпнарне и комплексне бројеве. Код Хочевара је ово само наговештено. Ту се тек узгред помиње како се даном појму о броју може дати и очигледам значај, али ће учеиицима бити нејасно кад нема потребних слика, које ће доиста дати јасан, очигледан значај извесног иојма. По мојем мишлењу то се не може допустити у средњешколској настави било то и за највише класе средње школе. Да се код других иисаца на то нарочито пази ја ћу примера ради изнети пред Просветни Савет како је то израђено у двама делима намењеним средњешколској настави. Једно је од њих Француско' које се уиотребљава у вишим разредима средњих Француских школа математичке класе (А и В) са методом излагања и анализом каква је у Хочевару. У овоме делу, после датих деФиннција у § I. и нотација количина у § II изнсуси се бројна линија по неколико пута и на њој об.јашњавају операције сабирања и одузимања негативних бројева а у § III т. 17. још и множења.

1 Е. СотћеМе, Соигв ађг6§'§ сГ А1§ећге е1етеп4аћ-е. Рапз 1905.