Prosvetni glasnik

18

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Овај је уцбеник у главном превод дела Б-г Г. Носеуаг-а „ЕекгдисЈ). (1ег АгИтеИТс ипЛ А1деЂга јпг пле оЂегеп С1аззеп МИШзсЈшГеп" , али је местимжце допуњен или прерађен према наставном програму за наше , средње школе. Тако, између осталог, уаесене су особине квадратних Функција и одредбе њихових максимума и минимума; прерађени су примери и задаци за логаритамско рачунање и удешени за рачунање са нашим логаритамским таблицама у којима су логаритми дати са шест децимала, док су у противном ти примери рађени са пет децимала удешени за таблице што томе одговарају нтд. Оригинал је признат уџбеник у аустриским средњим школама а израђен је по детаљним инструкцијама за такве уџбенике, 0 њему мислим да могу поновити оно што сам раније рекао о другом једном уџбенику од истога писца: он би био ваљан уџбеник и за наше средње школе, чији је програм за Артиметику и Алгебру у вишим разредима њиме потпуно обухваћен и у свима деловима једнолико разрађен. Али он је, осим тога, израђен онако, како мислим да га и треба радити за више разреде: прегледно, концизно, без многих детаљисања оних доказа, код којих је утенику виших разреда довољно дати само саицу, а коју ће он сам, или уз памоћ наставникову, знати допунити. ДеФиниције су у овоме уџбенику тачне и модерне, извођење и доказивање логично, прецизно и разумљиво. Свака теорема или правило има облик најближи ономе, који се непосредно чита из самога обрасца, чим је олакшано памћење исказаних истина и боље схватање њиховог смисла. Нарочито се истиче по јасноћи и разумљивости одељак о особинама целих бројева. Добро је што су унесене пробе рачунања помоћу деоних остатака, које су практичне, а не налазе се у Мочниковим уџбеницима. Верижно је правило изведено на врло нрост начин, са доказом јаснијим но у многим другим уџбеницима. Појам о Функцијама дат је у едељку о полиномима, где му је и природно место. Део одељак о комбинацијама истиче се простотом и јасноћом Са друге стране налазим даби из уџбеника требало потпуно изоставити верижне разломке, којима и према њиховом значају и према искуству наставника не би требало да има места ни у наставном програму. Напомену у чл. 20. о „принцину одржања Формалних закона" требало би такође изоставити, јер принцип, поред све своје звучности, нема практичног значаја и помаже код ученика развијање навике на Фразирање. На иослетку, сав материјал унесен у дело, није подједнако потребан за реални и хуманистички одсек наших средњих школа. Требало би ма каквим знаком означити или ситније штампати оне одељке, који требају само ученицима реалног одсека. По целокуином утиску, који сам добио о рукопису, мислим да би се он могао препоручнти за оно што писац тражи. Додајем само да је веома потребно уз овај уџбеник израдити у нарочитој свесци и збирку задатака. 5. Фебруара 1905 год. у Београду. Михаило Иетровић проФ. Вел. Школе РеФерат г. Ђорђа Анђедковића гласи: Г<лавном Просветиом Савету Прегледао сам нослати ми превод (с допунама) Алгебре Д-р Е. Хочевара од г. Петра Вукићевића пређе проФесора сада секретара министарства прг>свете и црквених послова. Част ми јепослатн Савету извештај о њему са оценом.