Prosvetni glasnik

просветни гласник

или макар и изагашљеног живота — једном речи, кад служе ма којој потреби живота, духа, ума, осећања, Фантазије. ПримаЈући у себе таку садржину која га, као блиска и сродна садржини његовог духовног жнвота, интересује он прима у себе и оне речи — српске, немачке, руске и т. д. — којима је та садржина исказана. Но сада те речи не улазе у њега онако механички као кад се читају у речнику или у безживотним ОлендорФовим реченицама. Речи, којима је исказана занимљива садржина коју читамо или слушамо, улазе у нашу. свест на сигурној подлози; оне су узеле собом поузданог пратиоца, занимљиву живу садржину, са којом оне иду у свест,' где ће, заједно са том садржином, у толикој мери бити задржане, у колико садржина одговара нашим духовним иотребама, т. ј. у колико нам је занимљива. У тој духовној радњи врши се, поред осталога, један познат психолошки процес, иознат под именом асоцијације. Реч се веже за садржину која нас интересује и, на основу психолошког закона асоцијације, појмови и њихови гласовни изрази (речи) везују се мало по мало једно за друго, док се најзад чврсто не скалупе и не остану у нама трајно. Понављам: да би реч, реченица, граматичке особине језика и т. д. могле како треба доспети до свести, иште се и живахна пажња; ово се јавља само на основу ингересовања ирема ствари, а пнтерес је немогућан без садржине која би одговарала животу, годинама, потребама учениковим. Но отворите „Учитеља руског језика" о коме је овде реч, и ви у њему нећете наћи никакве садржине, никаква живота. Може ли се замислити неко интересовање т. ј. радаа пажње, кад се пред дух учеников износи овака ,. садржина : „...мода, обичај, угодан, одело, ношња, одећа, хаљина, купитн себп одело (одевати се), свући, свлачнти, оденути, обући хаљине, облачити обућу („уч. рус. јез. стр. 15)? Осим осећања досаде и мучења, код ученика се, при читању таких речи, не јавља никакво друго исиољавање свести. Или замислите ове реченице из „Учитеља руског језика" : „Пасти неком у наручја. . . Бити на нечијој страни... Царовање тога владаопа заузима 40 година. . . Ваш ми је син до рамена... Ухватити се. у коштац?". . Ко је коме пао у наручја ? Ео је то и где је владао 40 година? Чпји је то сип до рамена некоме, о коме такођер ништа не знамо? Ко се, с ким, где, када и зашто ухватио у коштац ? . . Кад пред ученика, ма у ком добу узраста, ма у којој страни света, изнесете таке мртворођене речи и реченице — ученик се најпре почне снебивати, затим се крије за леђа свога друга, разгледа сат, вади нож и -сече скамију, отвара нотес и пише песме, разгледа наставникове хаљине, краватну, уво, брадавицу на образу, зева, бива љут, нервозан, нездрав, разочаран... Оа таким наставним градивом никад се не добија оригинална и права ученпчка пажња, но увек изнуђена, чисто спољашња, механичка и због тога увек рђава, апсолутно непродуктивна и за учеников физички духовни организам неоспорно убитачна. Ученик на учење таког предмета гледа као на тешку немилу дужност, коју треба, ма како да је досадна и неплодна, вршити једино из обзира према родитељима и према својој будућностн, услед чега се, као што нас учи наша досадања пракса, не долази ни до каквих стварних резултата. Те су околности побудиле писце школских књига заучење страних језика те су овај начин са речима и реченицама, као сасвим неприродан и јалов, напустили и приступили сасвим природном начину — лектири целих,