Prosvetni glasnik

РААЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

41

објашњење), коју је саставио Владимир Радојичић, учитељ из Београда и да ре®ерујем Савету о том: да ли се она може употребљавати у нашим основним и другим школама као иомоћно наставно средство при израчунавању разломака. Ја сам прегледао таблицу заједно са објашаењем и налазим: да би ова таблида, поред других средстава која стоје наставнику на расположењу, могла доиста лепо да послужи очигледном и лаком разумевању разломака и разним рачунским радњама помоћу разломака. Стога сам мишљења: да би требало састављачу допустити да је изда приватно и да се она као таква може употребљавати у нашим основним школама као помоћно средство у рачунској настави. 5. маја 1905. Београд. Главном Просветном Савету захвалан Влад. Д. Стојановик проф. Богословије Св. Саве Према роФорату г. реФврента Савет је одлучио: да се табела ,Очигл.едност разломака" с објашњењем, од Владимира Радојичића учитеља, може употребљавати у основним школама као иомоћно наставно средство приватног издања при изучавању разломака. Г. Владимиру Д. Стојановићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је иетнаест (15) динара. VII Прочитан је ре#ерат г. Љубомира М. Протића о књигама: ,Село", од Милорада М. Петровића: „Моје радовање", од Михаила Сретеновића; и „У часу одмора", од Саватија М. Грбића, у издању књижарнице Рајковића и Ћуковића, која је молила за одобрење да се њено издање ових књига може употребљавати за поклањање ученицима народних школа о испитима и да се може набављати за ђачке књижнице. РеФерат г. Љуб. М. Протића глаеи: Г,лавном Просветном Савету Част ми је известити Главни Просветни Савет да сам прочитао књиге: 1. Село спремио Милорад М. Петровић, учитељ. 2. Моје радовање написао Мих. Сретеновић, и 3. У часу одмора саставио Саватије М. Грбић, учитељ. 0 њима ћу сад овде казати евоје мишљење према захтеву Главног Просветног Савета. Све три су ове књиге намењене ученицима народних школа. У њима има песама, прича, поука, загонетки итд. Поједини чланци поређани су једап за другим без неког нарочитог плана по уобичајеном начину како се у нас пишу књиге за децу. Већина ствари, које су унесене у ове три књиге, подесне су да их чита.ју ученици основних школа, али има неких које су и незгодне. Тако је „добар савет", у Селу, у ствари ружан савет (стр. 3—7). Чланак „свакн је занат златан" (у истој књизи стр. 46.) неподесан је за децу. а још више „привредникова лекција" (стр. 47—50). Овај последњи чланак и по садржини и по облику није за ученике основне школе, те је у толико чудније што се на крају вели: „Ова се лекција мора научити као оченаш ! !"