Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНЛ ГЛАСНИК

своме оцу све своје неупутности, уз ожадошћене речи: „Тата, ја ћу зацело добити казну од тебе, учинио сам то и то." Дете не понавља само оно што је видодо и чуло, него измишља. Али његово је измишљање само игра, невино извртање истине. 11ри првом буђењу маште, детету се свиђа измишљање; оно се игра рочима као са песком иди дрвцетима. Једна девојчица од 2'/ 2 године изговарада је озбиљно читав низ гдасова без смисда, па је шеретски завршивада речима: „То ти не разумеш, тата!" Али ни она сама није то разумевада; она је говорила насумце, она се играда.- И Дарвин прича о себи, како је једном приликом слагао. „Једнога дана, нрича он, набрах ја са дрвоћа у башти много леПога в Ља и сакрих га. За тим потрчах као без душе да јавим својима, како сам нашао сокровшите украденог воћа." То је учинило дете из жеље да изазове чуђење у своје околине.. Нрава лаж, која садржи намеру преваре, обмане, постаје скоро увек само из страха. Нри благом поступању, дете остане искрено и поверљиво. Ну кад се оно заплаши строгошћу, онда се претвара и пролаже се. „Ко је разбио овај суд?" вичемо ми љутито. Мали грешник одговара сасвим уплашено: „Ја, не!" Боље би било пак жртвовати суд, него ставити на иробу искреност детињу. Гијо наводи о свомесину: „Мој дечко увек ми је причао, било да се хвалисао, било даје жалио све будалаштине које би починио свакога дана; ја сам себи поставио као правило, да га не казним за оно што ми је сам исповедио. Мој једини циљ био је, да заменим његово задовољство услед' будалаштине — кајањем. И ја сам у томе мало по мало успевао. номоћу благог и кратког прекора." У дечјим лажима има често пута и угледања, пошто је у деце велика склоност ка подражавању. Деца чују од старијих неистине, лажи, као нпр. изговор: мама није код куће — иа им иодражавају. Многе дечје лажи су игре подражавања; другда се деца диве дрскости лажљивца, па стога лажу. Дешава се кадшто да ми погрешно схватимо језик којим се деца служе и стога нам изгледа као да лажу. Једнога дана, прича Тамен, ја строго казних моју ћерчицу, која је лажно оптужила своју бону, да ју је била. Ну доцније разумедох, да. је реч „бити" за њу имала шири смисао него унас; да ју је употребљавала да означи све узроке њених малих и великих брига и незгода. „Бити" беше за њу синоним за ударање, куђењо, пребацивање. 1 То што ми зовемо лажју, може бити кадшто недостатак памћења; дете може са уверењем тврдити, да му нешто није казато, јер је заборавило н. пр. опомену, заповест. Оно може кадшто да побрка стварност и сневање. Ко није од нас н. пр. сањао, како је имао крила и летеа кроз ваздух. Тома (Тћошаз) је пак познавао неколико децо, која су му

1 Р. Е\ Тћотаз, ЕскшаИоп с!оа 8еп11шеп48, 1902. р. 22о.