Prosvetni glasnik

78

цросветни гласник

Време ми не допушта, да би Вам ма и иовршиио изложио примену теорије корпускула у Метеородогији и у Електриди у опште. Ја тек могу да вам споменем и врло интересну г. Ланговинову примену ове теоријо на магнетне појаве. Ади ја не могу да пређем ћутке нове идеје о саставу материје, које су идеје у присној везн са теоријом корпускула. Ви знате, да у неким приликама гасови и паре одашиљу светлосне зраке; кад се ови зраци разложе пропустом кроз призму, они се поделе у неки број светлих пруга ( сиектралне ируге), чија боја, број и распоред потпуно одређује природу гаса или паре, којој припадају; ето тако ове пруге нису исте за водоник, пару гвожђа, или пару бакра. Да би протумачио ово емитовање разне светлости различношћу атома, холандски Физичар Л.оренд а по том инглиски Физичар Дармор били су дотпли на мисао, да сматрају атоме као сложене свотове, ја бих рекао релативно тако велике светове, као што је сунчани систем. Доиста ево какву су они мисао имали о атому. У средишту једно језгро са позитивном електриком, око њега витлају се као нланете око сунца мала тела оптерећена негативном електриком. А витлање ових тела побуђује у околном етру она треперења, која сачињавају светдост у свакн пут, кад буде, услед неког узрока ван атома, мало поремећена путања њихова. Иериодност троперења тако емитоване светлостн иста је са периодношћу обртних кретања ових мадих тела око средишта атома. Пошто је периодност треперења емитоване светдости позната са врдо ведиком тачношћу, то потоме вреди и за трајање обртаја ових завитланих теда, која су треперења побудила, јер су ове две величне једнаке. Број обртаја ових мадих тела око средишног .језгра атомовог зависи од њиховог удаљења од средишта; он је дакле у једном и истом атому различан, нрема раздичности завитданих мадих тела. У средњу руку овај је број 500 тридиона у секунди. Не знам да ди ви схватате огромност овог броја: он је 8330 пута већи од броја секунада, које су протекде од рођења Христовог до наших дана. Ну закони о Едектрици објашњују ову огромну брзину обртања претпоставком, да ова мада теда имају исту масу и исту количину едектрике као и корпускуде. Ако се сетимо, да су корпускуде оне честице, које се откидају из атома разним узроцима, од којих смо ми неке упознади, онда не можемо много сумњати, да ова мала тела, која се обрћу око атома, нису истоветна са корпускудама Џ. Ј. Томзона. Тако је створена мисао о крупиоћи једне корпускуде и о њеном средњем удаљењу од средишта атома; нађено је, кад је као јединица дужине узет пречник једне корпускуле, као допте, да је средњо удаљење ових корпускуда од средишта атома изражено безмадо истим бројем, којим је'изражено удаљење замље од сунца, кад је за јединицу дужине за ову величину узет пречник земље. Тако дакде сраз-