Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТАВА

91

који су га створиди, изазвади, ако његово развијањо циља на завршне узроко, на оно што ће се постићи. II супротно, реципрочно томе вешгачки створено друштво ствара се само тако ако извесни догађаји створе за то прилику: постојање, егзистенција Финалног узрока не ослобођава да се потражи стварачки узрок. Еакво су жеље друштвене и какве их окол-ности изазивају? такав је натпис, назив овога пробдеиа : сало психодогија, или још боље друштвена технодогија, може ово нитање решити. Но, не може се одредити циљ једнога друштва ако су нам непозната средства којима то друштво расподаже. Ако су данци и намети распоређени тако да сиромах плаћа онодико исто кодико и богаташ, то је доказ да се та држава врло мало стара и води рачуна о правичности. Ако држава има сто хиљада стаповника и утроши две стотине мидиуна на народно нросвећивање, онда је самим тим утврђено да је тој држави завршни, гдавни циљ интедектуадни прогрес. Проучавање институција даје на тај начин обавештења о кодективним циљевима. Технодогија социадна није ништа друго до наличје тедеологије. Наиосдетку, истраживање дејства социјадног живота обухвата само собом два дела: из постојања друштва шта ће бити резудтат за његове чданове ? Шта пак з I друга друштва ? Социални живот дели индивидуе на ниже и више: какви су и ко су они који заиоведају? откуда долази власт ? какве редове даје она? На сва ова питања једним делом одговара историја нрава. Како се рађају, како се одржавају и како €е губе обичаји, традиције ? Фолк-дор тражи да нас о томе обавесги. Какве узајамне регуде, какве муке и натње чине чданови друштва једни другима? Подитичка економија с једне стране, а криминологија с друге проучавају један аспект овога проблема. — Остаје још да се испита спољашња акција друштва. Врши ли то друштво какав утицај? да ди ■оно износи и шири идоје и творевине? да ли му подражавају? да ли му завиде ? да ди га се плаше ? и реципророчно шта ово друштво трпи и сноси од других друштава? шта оно доноси и уноси из туђине ? да ди нодражава? да ди се пдаши? да ди завиди? Сгатистика трговине међународне, историја дитературе, вештине, технике, ФИДОЗОФИЈе и религи.ја, војничка и дипломатска историја, све нам оне пружају материјад који елаборира овај посдедњи део социадне науке. Природа ових пробдема јасно вам предочава зашто је социолозима потребна многобројна кодаборација. Закони њихове науке, њиховог знања, имаће толико веће вредности, у кјлико буду почивади на многобројнијим Фактима. Ви ћете пак бити у положају да посматрате три врсте друштва која су почев од најпростијих до најкомпликованијих: 1 друштва око и ван школе; 2 школа; 3 општина. Прегдедајмо сад како ћете их моћи проучавати,