Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

95

жавања и прибеаежнте за свако дете темпераменат, карактер ндн нтедигенцију његову. Хади не подражавају само својим учитељима, они подражавају и једандругом. Најмлађи иодражавају иајстаријим: натај се начин преносе традиције. Они који су истих година подражавају једни другима: на тај начин се објашњава пролазна зараза лудога смеха, дуготрајнија зараза гаколског исквареног језика и других радња добрих и рђавих. Напосдетку деца између себе измењују доброчинства и пакости. Деца осећају радости и патње, она присвајају понашање и играју се, она имају осећаје и познанства на која не подозрева ни једно дете подигнуто у својој иородици. Реците нам само како се ваша деца грулишу, какве су им и које симпатије и антипатије, каква је анимација њихове игре, да ли су честе и озбиљне њихове свађе. Покажите у исто време прилике које могу модиФиковати реципрочне односе ученичке, чак и температура може у овоме погледу имати утицаја: зна се да се број свађа повећава када Је бурно време. Проучавање дејства школина на ученике биће непотпуно ако не будете показали Физичке, интелектуалне или нормалне трансформације које дете буде претриело у њој. Колико кратковидих рачунате V шестој години, а колико у тринаестој ? колико знања износи сваки ученик при свом изласку из школе? доброчинства и нелагодностн школе нису само радости и жалости које се у њој трпе, то су нарочито добре или рђаве навике које се у школи стичу. Школа дејству.је на ђаке, али преко ђака школа дејствује на друштво. За време школске иериоде покадшто ви, и не знајући вршите и васпитавате родитеље у исто време кад васпитавате и ђака. С друге стране оиет радња акције нородице час помаже, а час уништава ваш рад. Но треба нарочито знати шта ће бити са вашим ученицима по изласку из школе: какву ће проФесију прихватити ? какву ће улогу играти у друштву? у народу? Чујете и сами како се каже да школа сиромашном детету улива одвратност према очевој проФесији, да одузима руке и помоћнике агрикултури, да гомила писарице и преписивачо по канцеларијама и мале преступнике по тамницама. Шта бисте могли одговорити, ако не бисте пратили у животу ваше ученике и ако не бисте знали којим су путем они пошли Напослетку треба ли још приметити да њихова судбина није само искључиво дело школе: наследност, изненадни утицаји од тринаесте до двадесете године, бављење у војничкој касарни, сваковрсни друштвени узроци нрипомажу да се експлицира пут којим су ишли младићи. Ови непредвиђени узроци спречавају често пута акцију школе да произведе све своје дејство: час ти узроци упуте пороку једно дете које је школа била од порока одвојила; час ти узроци осуђују једно дете да се ниско спусти, које је међутим школа припремала за виши положај. Била би дугачка лисга да се изређају сви они таленти које је школа извела да се ишчауре и које је друштво