Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

173

живот, оне показују свој састав, своје потребе и своје способности. Ми верујемо, да се, осим изузетка, морадни живот преноси до истих погодаба сличности. Да бп се морадни жпвот пренео на друге, родитељи и наставници треба да га сами имају у себи; јер чега немамо, вели посл.овица, не можемо ни дати. ТПта више, потребно је, да га имају у свој својој потпуности, без икаквих сл.абости и мрља, јер ако би тога било, они би предалл детету само покварен и непотпун морадни живот. Цео свет зна да постоји снажна крв и наследне бодести, које нам долазе рођењем; исто тако постоји морадна сила или покварене клице, које нам долазе васпитањем. Једном речју, моралан живот преноси се под истим погодбама под којима и постоји, слаб или јак према немарном или марљивом васпитању; отуда посдовица: Какав отац, такав син; какав наставник, такав ученик. Ето то је закон; ма колико много било изузетака, они неће бити у стању, да ослабе овај закон. Зар не изгледа, да је сам Творац хтео, у неку руку, да Формулише тај велики закон очинства, када је рекао себи, пре но што је створио човека: Начинићу га према својој слјици и придици. А да би нгго боље објаенил.е то божанско пренашање живота, наше свете књиге објашњавају, како је Бог издануо из себе и пренео на човека живот — 8рЈтаси1шп \'Иае. Ето, дакле, на тај се начин врши то озбиљно очинство васпитача, о чем се тако често говори, а толјнко мало људи то разумеју у свом узвишеном значењу. Васпитач треба тако исто да да са дна своје душе истините идеје, племенита осећања и све друго што чини моралан живот. Ако је све то само у његовим речима или ван њега, не у његовом убеђењу, не у његовим навикама, све ће то бити напразно као шум, који само ухо чује, бесшшдно као мртво слово, које само око види; то неће бити животворни дах, који ће потрести душу, то неће бити живот, који ће бити у стању да произведе живот. И тако, у место да створи морални живот код деце пружиће им безбожност ил.и сумњу, пожуду ил.и развратност, које ће бити скривене у највештијем лицемерству. Деца, будите уверени, биће потпуно под утицајем таквога васпитача, а њихова душа биће више илл мање слична његовој. КЈбрални живот ул.ива се у душу као дах, он се удише као ваздух. Он излази из душе тајним путем, који пажљив посматрач може да опази, бидо као реч, поглед држање, осмејак, навике и говор, што је све у души скривено као мирис у цвећу. Зар се не каже: да је порок заразан, и да се врлина далеко осећа. Из овог тако узвишеног и тако истинитог васпитног знања, ми изводимо три врл.о значајне практичне посдедице. Прва је, да родитељи и наставници морају бити нрожети светим и религиозним поштовањем, не само ради свога позива, већ баш ради 12