Prosvetni glasnik

184

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

морамо служити кад хоћемо да стварамо код ученика појам о бројним вредностима појединих географских објеката (пространсгво, дужина, ширииа, висина и др.). Еад се овде изврши згодно поређење већ познатих објеката са новим. непознатим онда отуда имамо двојаку корист: 1 олакшавамо памћење детаља и 2. стварамојаснију слику о томновом предмету. С тога није чудо што у свима геограФСким уџбеницима налазимо на Брло многа поређења. Обично су ту више поређења страних, даљих објеката са домаћим, ближим. Но и ако се ни овој врсти поређења не може порећи извесна корист, нарочито што се тиме олакшава памћењу, ипак она мало доприноси да се о непознатом објекту створи јасна слика, да се он потпуно разуме, јер су и они објекти с којима се непознати пореде у већини случајева непознати, н. пр. кад се пореди висина Шаре са висином Дурмитора, или величина краљевине Данске <са Банатом и Бачком и др. Шта се овим и оваквим поређењем ностигло? Само је олакшано памћење броја а о самој висини Дурмитора или величини Данске ученици опет немају јасну представу, јер нису видели ни Шару, ни Банат с Бачком. Зато се ваља постарати да објекти с којима непознате хоћемо да поредимо буду потпуно познати. А да то буде ваља да су из околине места где се дотична школа налази. Но како ће се до њих доћи изложићемо овде. Наставник треба у околини своје вароши добро да упозна све геограФске објекте, нарочито: планине, равнице, реке итд. па међу њима да одабере оне који су нарочито карактеристични и да се дају љако посматрати из школе или бар из непосредне околине саме вароши. Даље код изабраних планина треба тачно утврдити надморску па онда и релативну висину над варошн. По том треба одмерити од школе у подесном правцу дужине од 'Д, 1, 5, 10, а по могућству и више километара, но при том ваља пазити да су те дужине Фиксираие каквим предметом: дрветом, мостом, кућом, механом и др, па онда знати у километрима тачно одстојање од тих вароши, варошица, већих села, манастира и др. Даље треба знати у квадратним километрима површину околине вароши и то бар у простору од 50 или 100 кт 2 но тако да је измерени део површине што правилнијег геометријског облика и да се са згодног места да прегледати и посматрати; даље знати површину среза и округа. — Овако ће наставник према локалним приликама проучити и остале објекте у сваком погледу и добро их упознати. Еад је ово наставник урадио, онда ваља с ученицима у почетку школске године што чешће да излази на терен и да обилази ове изабране објекте и с њима ученике добро да упозна. Први часови из геограФије ваља само у овоме да прођу. На послетку добро је још да наставник помогне те да ученици у нарочите свеске нацртају скицу хоризонта, да утврде главне и споредне стране света (помоћу подневачке пруге и компаса) па да у ту скицу унесу све главније геограФске